Оловка без длаке на језику

Поставку од 250 "Мирнодопских радова" Мирка Илића у Музеју савремене уметности Војводине у организацији Хамер Продакшн (Hammer Production) из Новог Сада подржао је и Музеј модерне и сувремене умјетнoсти из Ријеке.

Мирко Илић је некада био југословенска дијаспора. Данас је Aмериканац са екс-ју пореклом. Рођен је у Бијељини, живео и каријеру почео у Загребу. Далеке 1986. емигрирао је у Сједињене државе. Њујорк је била права и једина могућа дестинација за „дете војног лица са аутоматском потребом да провоцира ауторитет".

"Ја сам постао Американац и имам једино амерички пасош, америчко држављанство... Ја сањам и размишљам на енглеском језику, осим када се радња не дешава негде овде. Наравно да искуства из младости и живота овде, битно утичу на мене. Тај мој сарказам је мало чудан у Америци, тај мој бунтовнички став је мало чудан, али изгдледа да и моје вријеме у Америци долази", рекао је Илић у интервјуу за Сателитски програм РТС-а.

"Илић на једноставан начин приказује јасан и отворен став. Он нема проблема да каже све што мисли јер он мисли све што каже", рекао је Милош Јовановић из Хамер продукције и додао да његова „оловка нема длаке на језику".

Управо изложба „Мирнодопских радова" истиче социјални и политички ангажман који прати целокупан опус Мирка Илића. Активни бунт у Илићевом раду је присутан почев од стрипа и омота плоча у СФРЈ, па све до недавне подршке покрету „Заузмите Вол стрит" у Зукоти парку у Њујорку, када је демонстрантима поклонио мајце са натписима „Волстрит похлепа краде нашу будућност".

Ангажованост се огледа и у његовим јавним наступима. На конференцији за новинаре која је одржана поводом ретроспективе у Новом Саду, критиковао српско друштво и медије.

„Ми имамо демонстрације, имате ли их ви?", питао је Илић присутне новинаре и додао да су се клинци код њих (у САД) напокон пробудили.

„Старији ће их можда касније следити. А шта се са вама овде дешава, овде нема протеста, сем оних што протестују у капуљачама и разбијају около?", рекао је Мирко Илић.

Млади дизајнери у Србији по мишљењу Мирка Илића не добијају праву шансу у Србији и приморани су да одлазе у иностранство.

"Последњих година у Њујорку срећем све више очајних, младих, талентованих уметника из Србије, јер данас их из ваше земље одлази више него у време Милошевића".

Илустратори и дизајнери немају где да објављују у Србији, а медији им не поклањају пажњу коју заслужују. Илић на томе гради своју мисију да помаже младима који имају намеру да искораче у свет. Каже да веома често добија „поруке у боци" младих дизајнера који их шаљу без наде да ће то било ко видети. Осим радова дизајнера са простора бивше Југославије, у последње време добија радове из Ирана, чијем је објављивању у САД лично допринео.