Пописи становништва и имовине у региону

Срђан Срећковић, министар вера и дијаспоре, изјавио је да је важно да се припадници српског народа на предстојећим пописима у земљама региона слободно изразе, и национално и верски. Подсећајући да су у Мађарској, Македонији, Румунији и Албанији у октобру у току пописи становништва, Срећковић је рекао да су ти пописи од изузетног значаја са српски народ у тим државама, јер ће од резултата зависити његова будућност.

"Данас постоји тенденција да се остваривање специфичних права мањинских националних заједница остварују у зависности од њихове бројности, и зато је врло важно да се припадници српског народа на предстојећим пописима у земљама региона без било каквог устручавања, национално и верски изразе", рекао је Срећковић.

То је њихово демократско право, рекао је он, подсећајући да су у питању земље са демократском традицијом које су већ чланице ЕУ, или су на путу да то постану.

"То је, наравно, један од предуслова за очување њиховог националног, културног, етничког и верског идентитета, али и што бољих односа са институцијама земаља у којима живе", рекао је министар дијаспоре.

Срећковић је казао да Србија жели да води врло активну регионалну политику, у смислу подршке остваривању права српског народа у земљама у којима живе, на исти начин на који наша земља поштује права мањинских националних заједница које живе у Србији.

Министар је изразио уверење да ће резултати овог пописа бити још једна прилика да се створи јединство унутар српског националног корпуса у земљама региона, али и да са створи јаснија слика о томе колико Срба живи у тим земљама.

"Очекујем да ће резултати пописа допринети већем јединству српског народа, да ће још јединственије и организованије наступати као националне заједнице пред институцијама земаља у којима живе", рекао је Срећковић.

Он је указао да је током пописа неопходно да све постојеће асоцијације српског народа буду ангажоване и што јединственије у наступу.

"Попис, дакле, није само историјско и културно него и суштинско питање опстанка Срба и њихове будућности, а значајну улогу, свакако, има Српска православна црква, односно њене епархије у појединим земљама", нагласио је Срећковић.

Према подацима пописа из 2001. године, у Мађарској је живело 3.816 припадника српског народа, да би се у случају смањења тог броја Срби свели на статистичку грешку, показују подаци Министарства вера и дијаспоре.

Када је реч о Македонији, пописом становништва из 2002. године евидентирано је 35.939 припадника српског народа, а само осам година раније, 1994. године, било је пописано 44.000 Срба.

Међутим, од 1994. до 2002. године, према званичној информацији МУП-а Македоније, 16.756 Срба је затражило и добило македонско држављанство, што говори да је на основу званичних података 2002. године, морало бити евидентирано око 61.000 Срба.

Када је реч о Румунији, према попису становништва из 2002. године, у тој земљи живи 22.568 припадника српског народа.

Међутим, да би се утврдило колико их је, Савез Срба у тој земљи је 2005. године сачинио публикацију Статистички подаци о Србима у Румунији, у којој су побројана српска домаћинства по селима и градовима, број цркава, школа, ученика и наставника и на тој основи процењује се да данас у Румунији има око 30.000 Срба. Почетак пописа у Румунији је предвиђен за 21. октобар и трајаће до 30. октобра.

Припреме око пописа предвиђеног за 2011. годину у Албанији теку доста отежано, посебно за националне мањине. Пописни упитник још није договорен, а у првој понуђеној варијанти упитника у рубрици националност наведени су Албанци, Грци, Македонци, Црногорци и остали, где спадају Срби.

За Србе у Албанији питање пописа је не само од политичког значаја, већ је и питање биолошког опстанка, рекао је Срећковић, наводећи неколико актуелних проблема  у вези са предстојећим пописом: недостатак финансијских средстава, страх од изјашњавања, потпуна медијска изолованост и двојност у изјашњавању (Србо-Црногорци), немогућност да утичу на одабир пописивача, њихову објективност, а још мање на контролу обрађивања података.

Један од недостатака јесте и слаба идентификованост са српском културном баштином и незнање српског језика, додао је Срећковић.