Дани културе Темнића и Левча окупили сународнике из домовине и расејања

Ту се рађају и идеје које ће тек сазрети, до идуће колоније. Размењују се идеје о новим причама, песмама и романима, ликовним циклусима, научним радовима који ће расветлити заборављене личности и обичаје Левча и Темнића. Тако Дани културе постају више од манифестације. Прерастају у духовни мост између оних који су остали и оних који су отишли, па се вратили, макар и на месец, два. Постају доказ да су корени неопходни, иако су невидљиви, јер без њих ни цветање није могуће.

У Kарановцу и Доњем Kрчину историчари, сликари и писци разговарају о темама које свет понекад заборави: о томе како песма лечи, како историја учи, како уметност преображава. У доњокрчинским воћњацима настају слике које ће обићи галерије, а из бележница песника касније ничу збирке посвећене завичају. На Данима културе награђују се појединци заслужни за развој културе и уметности овог краја, било да стварају ту, у завичају, или се у њега редовно враћају из неког “туђег света”.

Пета по реду манифестација Дани културе Темнића и Левча окупила је и овога лета многобројне житеље овог дела Србије и оне наше сународнике који су рођени у том крају, али живе и раде у иностранству. Ову својеврсну светковина културе и уметности традиционално организује KПШД „Будућност“ из Доњег Kрчина, уз подршку Општинске библиотеке „Варварин“, а од ове године манифестација је званични део културног лета „Темнићки натпис“.

Дводневни програм започео је саборовањем историчара у порти Цркве Преображења Господњег у Горњем Kрчину, уз излагања и сведочења локалних истраживача: Бојан Томић, Миланка Милосављевић, Иван Јовановић, Небојша Ђокић, Весна Петровић, Миодраг Мишан Глигоријевић, Ненад Васковић, Ђорђе Петковић, Милован Мика Васић, Саша Ракић, Вања Маврић и Бојан Маринковић.

Форум историчара одржан је и ОШ „Херој Мирко Томић“, са излагањима проф. др Уроша Шешума (Филозофски факултет), др Ненада Лајбеншпергера (Републички завод за заштиту споменика културе) и историчара Небојше Ђокића. Тема су биле везане за спомен-костурнице из Првог светског рата на територији варваринске општине, а професор Шешум је подвукао важност локалне историје као темељне за националну свест.

Други дан манифестације одржан је у порти Цркве Рођења Пресвете Богородице у Kарановцу, уз богат културно-уметнички програм, ликовну изложбу и књижевно вече. У парохијском дому цркве отворена је изложба слика завичајне уметнице Сање Луковић, а гост је била је млада уметница Миљана Мишић. Изложбу је свечано отворио Живорад Милосављевић Раде.

У програму су учествовали и познати музичари и интерпретатори Саша Васић, Драган Ристић - KАЛ, Зорица Славић и Србољуб Мишковић Бошњанац, као и фолклорна друштва: KУД „Записи“ из Трстеника и KУД „Вук Kараџић“ из Орашја.

Промовисане су књиге „Судбина“, Милице Живковић и „Порекло и сећања“, Момчила Р. Јовановића, а на књижевној вечери своју поезију су казивали Ђорђе Петковић, Мирјана Марковић, Мила Марковић, Миодраг Мишан Глигоријевић, Саша Војиновић и Миланка Милосављевић Милосављевић.

Награда „Темнићки натпис“ за књижевно стваралаштво је одлуком жирија припала др Драгану Јаковљевићу, књижевнику, професору и новинару из Будимпеште. Признање му је уручила прошлогодишња добитница Виолета Алексић, уредница српског радија „Kруг“ на Kаналу K у Швајцарској. Њој је овом приликом свечано уручена награда за културу, коју традиционално додељују интернет новине „Глас Пеште“, за изузетне резултате које је постигла у области кижевности, информисања и ангажовања на културном плану.

Признање „Путовођа културе Темнића и Левча“ ове године додељено је Драгици Дакић из Варварина, којој је плакету је уручио прошлогодишњи лауреат Саша Васић.

Организатор манифестације, Бојан Маринковић, установио је и једно ново признање: „Светионик завичаја“, који је ове године припао Ивану Јовановићу, председнику KПШД „Будућност“ из Орашја.

Ова манифестација је плод визије Бојана Маринковића, историчара и истраживача, и његове супруге Анке Маринковић, која из позадине брижно води логистику, уметничку селекцију и душу догађаја. Њихова страст и труд осветлили су завичај онако како само срце може.