Траговима Светог Саве

Растислав Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање и Ане Вукановић, српски принц и монах се 1192. године замонашио у руском манастиру на Светој Гори и добио име Сава. Изборио је 1219. самосталност Српске цркве, а ми пут Светосавља следимо до данас.

И црква и народ га славе и дају имена православним храмовима, школама, културним установама, удружењима и друштвима широм света. Свети Сава живи данас међу нашим људима на свим меридијанима света, у православним храмовима који ничу и стоје као вечни трагови Срба на планети.

Свети Сава је светац и једна од најпопуларнијих личности у српском народу. После Николе Тесле, који има 36 споменика широм света, Свети сава је са 30 храмова најпопуларнији Србин у расејању.

Највећи број саборних храмова Српске православне цркве у иностранству носи име Светог Саве. И црква и народ га славе и дају имена православним храмовима, школама, културним установама, удружењима и друштвима широм света.

Прва српска пра­во­сла­вна црква у САД је храм Све­тог Саве, који је са­гра­ђе­на 1894. у Џек­со­ну, Ка­ли­фор­ни­ја. Подигао га је отац Се­ва­сти­јан Да­бо­вић, први српски свеш­те­ник ро­ђен у Аме­ри­ци, који се изборио се за самостарлност СПЦ у Америци 1921. године. Храм је амерички споменик културе. Има цркву, капелу и гробље. Познат је по бучној прослави Божића, својој библиотеци и кампу за младе америчке Србе.
Сигурно најпознатији српски топоним у САД је храм Светог Саве на Менхетну у Њујорку.

СПЦ је купила ову цркву од евангелиста 1944. године уз помоћ владике Николаја Велимировића, краља Петра Другог Карађорђевића и академика Михајла Пупина. Саграђена је 1850. године. Била је подигнута на дрвеним стубовима. У цркви се налазио византијски ручно рађен иконостас донет из манастира Свети Наум у Охриду. Иконе је радио руски иконописац Иван Мељинков. У порти је биста Николе Тесле. Због своје културолошке вредности држава САД је храм Светог Саве уврстила у америчку културну И српски манастир Светог Саве у Либертивилу је званични споменик америчке културне. Отворен је 1931. године. Има цркву, споменик генералу Дражи Михаиловићу, војводи Момчилу Ђујићу и војводи Павлу Ђуришићу, споменик припадницима СБП, има и највеће српско гробље у Америци. Ту је био сахрањен краљ Петар Други Карађорђевић и песник Јован Дучић, као и епископи и други великани српске емиграције. У овом манастиру раде Богословија, Теолошки факултет, Коло српских сестара и прва Српска књижара у држави Илиноис.

Име првог српског архиепископа Светог Саве носе Саборна цкрва у Милвокију формирана је 1912. године, Саборна црква у Сиднеју, општине Мона Вејн и Варивуд формирана је 1949. године, Саборна црква у Бечу, основана је 9. децембра 1860. године. Храм је подигнут од 1890. до 1893. године. Затим, Саборна црква у Лондону, освећена 1952. године и Саборна црква Светога Саве у Паризу, која је основана је 1947. године, а храм је подигнут 1984.

Свети Сава је и српска школа у Црквеној општини Свети Георгије у Копенхагену, која је основана 2005. године. Затим и Српско друштво у Леверкузену од 1971. године, па црквени хор при храму Светог Саве у Лондону од 1952. године. Назив - Свети Сава носи и Српско културно друштво формирано 1990. године у Немачкој и Европи, потом Српско удружење настало 2002. године у Прагу и Српско друштво у Крању, основано 1990. године.

Свети Сава је приликом првог ходочашћа у Свету земљу, подигао конаке за српске монахе у манастиру Светог Крста недалеко од Јерусалима. Потом је откупио земљиште на брду Сион и ту сазидао манастир за српске монахе, док је у Акри, у тада палестинском пристаништу, од Латина откупио Цркву Св. Ђорђа, да послужи као прихватилиште монасима.

Био је ктитор и дародавац манастира Светог Јована Богослова (кућа коју је Сава купио, конак и црква). Приликом обиласка Сиона, са јерусалимским патријархом Атанасијем, архиепископ Сава је купио кућу (Св. Јована Богослова) тј. Сионску Горницу у којој се одржала Тајна вечера, кућу је откупио од Сарацена (мухамеданаца) и платио је златом и сребром које је добио од краља Стефана Радослава.

Приликом другог боравка у Светој земљи, 1235. године, све своје задужбине, манастире и метохе, поклонио је великој православној Лаври Светог Саве Освећеног, којим су Срби управљали пуних 130 година и чији је Свети Сава био духовни брат.

У Јерусалиму и на Синају постоје српски рукописи које су у Светој земљи написали српски монаси и ходочасници, а један од њих био је и Свети Сава. Први српски архиепиској Свети Сава носио је вредне поклоне у Јерусалим, Свету земљу и у Свету Гору. У катедрали у Пјаћенци налазе се и два вредна крста Светог  Саве израђена од сребра и злата. По томе се може закључити да су српски траговим широм света заправо тртагови Светог Саве.

 Ничу нови храмови

Осмог децембра 2024. године на Карибима су освештани звоници новог српског храма, коју су верници прозвали карипска Грачаница. Богослужио је владика Кирило, епископ буеносајрески и јужно-централно амерички у Пунта Кани у Доминиканској Републици. Саслуживали су отац Симеон Сергио Лопез, Колумбијанац, иначе свештеник СПЦ у Медељину и архимандрит Евстатије Милош Аздејковић, који иначе и води послове око градње овог јединог православног храма на Карибима. Храм је изграђен по благослослову блаженопочившег митрополита јужно-америчког Амфилохија и уз донације породица Мирановић из Подгорице, Трајковски и Стефанов из Скопља. Ово је први храм Српске православне цркве на Карибима и први историјски траг присуства српског народа на просторима Доминиканске Републике.

Само неколико недеља раније у Чикагу, владика Лонгин, епископ Епархије северно-америчке, освештао је српски нови храм Светог Николе у присуству стотине верника. Ударени су истовремено темељи српске цркве у Солт Лејк Ситију. Ово је 21. црква која је последњих година подигнута и освештана у Чикагу и околини, на територији коју српски народ вековима насељава. Како тврде амерички научници на простору САД-а српски народ има више од 53.000 топонима, па је црква Светог Николе допринела да се траг Срба у Америци још више продуби.

 Лондон - центар Епархије британско-ирске

Истовремено, крајем 2024. године у Великој Британији и Скандинавији од једне некад целовите Епархије британско-скандинавске, којом је столовао епископ Доситеј, одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ формиране су две нове епрхије. На редовном заседању од 14. до 18. маја 2024. године Свети архијерејски сабор Српске православне цркве донео је одлуку да се формирају Епархија скандинавска са седиштем у Стокхолму, води је владика Доситеј и Епархија британско-ирска са седиштем у Лондону, води је новоименовани епископ Нектарије.
Устоличењу епископа британско-ирског Нектарија у Лондону, поред патријарха Порфирија, присуствовао је велики број епископа и свештеника и наше и других братских цркава, као и домаћин британских, затим политички представници као и дипломатски кор, представници краљевске породице Карађорђевић, верни народ српског расејања.

Сматра се да у Лондону и околини живи око четрдесет хиљада православних Срба. Већина Срба се населила у Лондону после Другог светског рата. То су махом били војни и политички мигранти, савезници британске војске, који су избегли из домовине у којој је завладао комунистички режим. После ратова деведесетих година појачао се прилив Срба који су бежали од недаћа узрокованих распадом Југославије.
Лондон је дуго година био центар српске политичке емиграције, али и центар СПЦ све до деведесетих година када је епископ Доситеј прешао да столује у спрском манастиру у Краљевини Шведској. Именовањем нове Епархије британско-ирска крајем новамбра 2024. године Лондон је опет постао центар српског православља на Острву и у српској дијаспори у земљама на Атланском океану.

Сеобе као судбина

За Србе може да се каже да су по броју мали народ, али по својим траговима и достигнућима на планети земљи су велики народ. Срби су у иностранству називани и обележавани као Бојки, Раци, Ваци, Венети, Серби, Сораби, Бели Срби, Лужички Срби и Срби. Као народ коме су сеобе биле усуд Срби су као племена са севера Европе стизала до југа Старог континтнта и Мале Азије, али се се кретали као исељеници и гастарбајтери на Запад и на Исток света.

Незванично се тврди да Срби ван отаџбинских земаља живе у 159 држава света, али се српска имена, топоними и материјална културна баштина српског порекла налазе на свим континентима. Имамо ван отаџбине 150.000 српских топонима на планети, 600 меморијала, 500 храмова, амбасада и клубова, осам оскароваца, четири власника Пулицерове награде, два нобеловца – књижевника Ивана Иву Андрића и Ненада Грковића, члана Светског програма за храну УН.

Оснивањем нове епархије у Јужној Америци и Великој Британији наша Српска православна црква постала је најзначајнији духовни, културни и верски центар расељених Срба. Званично СПЦ данас у иностранству има 38 епархија са више од две стотине храмова и највећи православни манастир Хиландар. Истраживања показују да Срби и СПЦ само у Европи, ван отаџбинских земаља, имају више од 140 цркава, манастира, капела, школа, библиотека и задужбина.

У топониме српског порекла Источне Европе, на пример, убрајају се називи Сарбиа, Бела Сербиа, Нова Сербиа, Славено-Сербиа, Сарбиново, Сарбка, Сарбские Хубy, Сербин, село у Славјанском рејону Русије. У Пољској се налази модеран град и језеро са етнонимом Серб, наиме Сарбске или Сарбске језеро.

У словенским земљама своје споменике, бисте и спомен-плоче имају српски великани Петар Петровић Његош, Вук Караџић, Михаило Пупин, Никола Тесла, Милутин Миланковић. А Русија је подигла споменике грофу Сави Владиславићу и цару Ивану Васиљевичу Грозном. Двојица српских свештеника су пре осам векова ширили српско православље по руском царству.

На афричком тлу СПЦ има своје цркве и парохије у Јужноафричкој Републици и Боцвани, али и историјске храмове у Египту и Израелу, где постоји Сербиан тауер као део манастирског комплекса Светог Саве. У Средњој и Јужној Америци постоји Епархија СПЦ. Азијски центар српских трагова је Турска, у којој данас живи око 400.000 људи пореклом са српских простора. У Истанбулу се налази Београдска шума, а у граду Измиру биста српског генија Николе Тесле.

И у далекој Кини назив Серба је име једног бившег тибетанског округа у саставу провинције Сичуан. На Петом континенту постоји 37 парохија Српске православне цркве, као и градска четврт Серб Питер у Сиднеју. Аустралија има свог Светог Саву, бисту и Дан Николе Тесле у Перту.

Захваљујући Србима расутим по свету славе се свуда, на свим континентима српски Божић, православни Васкрас, Савиндан, Свети Никола, Српска Нова година, Богојављање, Дан државности Србије и други српски празници, што нас повезује у једно национално биће на планети Земљи.