Изложба индонежанских тканина и модна ревија

Госпођа Сопиа је, после Њујорка и више европских престоница, приказала изванредне уметничке композиције спајањем традиционалних батик техника и модерног дизајна на модној ревији одржаној јуче у хотелу Москва у организацији амбасаде Индонезије у Београду.

Амбасадор Индонезије у Србији господин Мохамад Чандра Видја је истакао да је батик, древна јаванска традиција израде ручно бојених тканина од памука и свиле уз помоћ воска, под заштитом Унеска као нематеријално културно наслеђе човечанства. Његова екселенција посебно се захвалила Адлигату на представљању вредних тканина јавности.

На Адлигатовој изложби приказани су јавности по први пут ручно осликана кошуља индонежанског принца индонежанског Султаната Тернате, вредно двоструко ткање из источне Индонезије дар супруге једног високопозиционираног индонежанског генерала и златни вез сонгкет тканине са западне Суматре, који је ткан шест месеци специјално за индонежанску збирку београдског музеја уз непрекидне молитве.

Адлигат је удружење у оквиру којег раде два музеја и Дом легата, са више од два милиона књига, настао на темељу традиције два и по века сакупљања књига и антиквитета породице Лазић. Пројекат води наследник у деветој генерацији ове породице Виктор Лазић (1985), адвокат и путописац који је петнаест година провео путујући по стотину земаља на шест континената и о томе написао девет књига и више од хиљаду књижевних и новинских текстова. Индонезију је посетио четрнаест пута и лично је набавио велики део предмета који се сада налазе у Збирци Индонезије Музеја књиге и путовања.

На једном путовању посетио је удаљено острво Тернате и спријатељио се са принцем Фирманом Мудафаром Шахом (Firman Mudaffar Sjah), сином славног султана Мудафара Шаха (Mudaffar Sjah). Принц је на позив Лазића посетио Београд, одржао предавање у Музеју књиге и путовања у локалној батик кошуљи врхунске израде, коју је затим поклонио Лазићу за музеј.

Адлигат је пре неколико година посетила делегација на челу са супругом једног високопозиционираног индонежанског генерала и поклонила Лазићу тканину изванредне израде са двоструким ткањем из источне Индонезије (Нуса Тенгара). Ова тканина нашла се и на поштанској марки објављеној поводом 70. година успостављања дипломатских односа Србије и Индонезије.

Удружење Адлигат у 40 земаља света има своје чланове и представнике, а у Индонезији чак 12 чланова, углавном писаца, уметника и новинара. Званична представница Адлигата у Џакарти, амбасадорка овог удружења, Христина Николић Мурти, обезбедила је посебан сонгкат – златно ткање на свили који је израђиван посебним методом уз непрекидну молитву ткаља. Индонежани верују да их овако саткана тканина може заштитити чак и од природних катастрофа. Уз молитве, уткане су најлепше жеље, љубав и нада. На Западној Суматри, где је тканина настала, овако се тка вероватно још од 18. века. Тканине се користе у церемонијалне сврхе и носе се на важним догађајима попут вечнања и традиционалних прослава. Користе се и за израду одеће, шалова и украса, повеза за главу који су често у традиционално важним облицима попут стилизованих бивољих рогова. Сонгкат је приказан и на индонежанској новчаници од 5.000 рупија, што додатно истиче његов културни и историјски значај.

„Велика је част представити огромну пријатељску нацију као што је Индонезија, са близу 300 милиона становника, и њихову уметност, српској јавности. Ова збирка резултат је вишедеценијског пријатељства моје породице са значајним Индонежанима. На себи вечерас носим батик кошуљу коју је за мене начинио лични кројач председника Индонезије, коју је за мене из Индонезије донео некадашњи индонежански амбасадор Самуел Самсон. Ово су све везе нашег народа са удаљеном али пријатељском земљом и оваквим даровима место је у музеју и на изложбама", изјавио је Лазић после модне ревије.

Током модне ревије изведени су индонежански плесови а на коктелу су служена индонежанска послужења. Велики број гостију дошао је на догађај, на предлог амбасаде и Друштва српско-индонежанског пријатељства Нусантара, обучен у традиционалне батик кошуље.