Јовановић: Књига о Тесли је покушај да га разумем као велику историјску личност

Представљајући књигу у књижари издавачке куће Вулкан, Јовановић је рекао да је то лична књига, иако је историчар науке и реч је о студију о Тесли заснованој на научној методологији.

Јовановић је рекао да је књига резултат вишедеценијског истраживања, које је радио привучен интуитивно чињеницом да постоји "неистражена грађа и фантастично благо" о Тесли, похрањено у Музеју Николе Тесле у Београду.

"То истраживање је полако почело да добија обрисе. У раду на разумевању Тесле, на реконструкцији лика и идеја, уобличила се свест да потрага за смислом његовог живота има везе са потрагом за смислом сопственог живота", рекао је Јовановић.

Навевши да "сви трагамо за смислом живота, а највећи број људи вероватно не освести ту потребу", Јовановић је додао да је њему било важно што је разумевање Тесле утицало на његов поглед на свет.

Према његовим речима, књига је "покушај синтезе Теслиног лика и порука које из свега тога можемо да извучемо".

Прво издање Јовановићеве књиге је изашло 2002. друго 2013. године, а из Вулкана су навели да сада треће представља записе Тесле, преузето из различитих писама и његовог дневника, у којима се откривају духовна ширина, душевна дубина и несвакидашња унутрашња снага.

Како је наведено, у првом делу књиге је историјска реконструкција Теслине личности и живота, у другом је Тесла смештен у контекст изабраних светоотачких мисли и православног тумачења филозофије историје Жарка Видовића.

На крају, аутор разматра кључна питања која се тичу односа православних интелектуалаца, с једне стране, и агностика и атеиста, с друге стране.

Професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар је, између осталог, приметио да се у Јовановићевој књизи види успешан напор да се "издвоје формативне чињенице Теслиног искуства".

Према његовим речима, у Јовановићевој књизи се "чињенице живота реконструишу у пуној уверљивости, покушао је ситуирати Теслину егзистенцију у оквиру духовне ситуације времена, која има своје законитости и очекивања".

Ломпар је навео и да Јовановић помера ствари ка двадесетовековном методолошком принципу, да се реконструишу очекивања и уверења, која структурирају колективно наслеђе из којег ће изронити Теслин лик.

"То је оно што је везано овде на више места за Косовску и Светосавску традицију српске културе", додао је Ломпар.

Ломпар је оценио да је "Тесла - дух, дело, визија "веома прегледна и јасно написана књига, која се чита врло лако, јер је писана стилом који је уверљив", а писац дочарава лик Тесле на уверљив и заводљив начин.

Аутор књиге "Тесла, духовни лик", презвитер Оливер Суботић је оценио да је Јовановићево дело веома важно, јер је "то најпозданији извор о Тесли тренутно".

Навевши да постоје три референтна аутора у свету о Тесли, и да је поред Марка Сајфера (Marc Seifer) и Бернарда Карлсона (Carlson), Јовановић у предности јер је радио на изворној грађи.

Према његовим речима, Јовановић је користио архив Музеја Николе Тесле, где је неколико деценија радио на око 150.000 докумената, док су Сајфер и Карлсон користили око 5.000 докумената.

При томе, Сајфер и Карлсон тешко разумеју менталитет српског народа, што је разумљиво, а Јовановић је ту поново у предности, додао је Суботић.

Према његовим речима, стил Јовановића "није сушичав, пише научно, али је такав да уроните у то дело, осетите у којем делу приступа као научник, а у којем као књижевник".

Суботић је нагласио да је Јовановић успео да избегне крајности присутне међу писцима, као што су идеализација, када се прави лик који не одговара реалности, или када се од личности прави божанство.

"Јовановић је најпоузднији извор о Тесли на светском нивоу. Има стил писања да научну грађу можете лако да прочитате", нагласио је Суботић.

Напоменувши да код Тесле не постоји документ где критикује цркву или хришћанство, Суботић је код њега ипак приметио у мислима велике амплитуде и противречности.

Према његовим речима, постоје одређене идеје које су хетеродоксне и "не могу да се сместе у православље, као идеја да је човек аутомат или о Марсовцима".

Суботић је додао да је Тесла покушавао на универзалистички начин да пронађе заједничко између светских религија, као и између хришћанства и будизма.

Напоменувши да Тесла говори о Творцу света и Богом даним силама, Суботић је додао да се последњих пет година живота "кроз епску поезију враћа хришћанском кључу", што и Јовановић апострофира.