У Паризу одржана комеморација – посвећена српским, јеврејским и ромским жртвама у логору Јасеновац

,Давиду Јаковљевићу нико од породице није страдао у НДХ, али заједно са својим тимом посвећује много времена да се исправи неправда, да свет сазна за страдање српског народа у Другом светском рату и да се (за почетак) у Француској и на Западу учи у школама о страдању Срба, Јевреја и Рома на простору некадашње Независне државе Хрватске, зашта је и стигло обећање са француске стране.

Управо о страдању сва три народа а понајвише Срба у НДХ Јаковљевић је овом приликом говорио. Он је описао страдања сва три народа, описао је шта су усташе радиле. Запитао је ко је крив и зашто каснимо, зашто није признат геноцид на овим страдањима?

„Зашто после Нирнбершког процеса нико није затражио да се забележи наше страдање и страдање свих народа у НДХ, зашто није признат геноцид пре свега над Србима а потом и над Јеврејима и Ромима”.

У кратким цртама он је описао страдање логораша у Јасеновцу, говорио је о једином логору деце у свету и њиховом свирепим убијањем, док су поред њега стајала деца, чланови КУД Младост из Париза, обучени као што су многа деца била обучена у логорима. При том су носила мајицу удружења Деца Јасеновца на коме је на српском и француском језику стајало „Сви смо ми деца Јасеновца!”.

Јаковљевић је подсетио да му је прошле године на Видовдан обећано да ће се у француском образовном систему од 2026. учити о страдању Срба, Јевреја и Рома на простору НДХ. Том приликом он је додао да ће захтевати да у уџбеницима обавезно стоје три реченице:

Пре Аушвица 2 и других концетрационих логора у Другом светском рату је постојао логор смрти Јасеновац. Независна Држава Хрватска је од 11.ог априла 1941. започела свирепим делима да „брише” један народ пре него што су нацисти осмислили начин убијања Јевреја 1942. године. Постојали су нацисти али су постојале и усташе о којем су немачки СС писали најгоре…

„Да се разуме исправно Аушвиц 1 као концентрациони логор, којим су руководили СС, је створен 27. априла 1940. на иницијативу Хајнриха Химлера. Тада је Аушвиц био само логор. Крајем 1941. почиње изградња центра за истребљење и од 1942. почиње масовно истребљење Јевреја. На простору НДХ први логор је био у Јадовну од маја 1941. (тачно годину дана пре почетка рада немачких логора смрти). Јадовно су Италијани затворили. По његовом затварању одмах се у Јасеновцу почело са истребљењем ова три народа“, појаснио је Јаковљевић.

Он је замолио посланике француског парламента и чланове сената да подрже став Удружења Деца Јасеновца и да се тако о страдању Срба, Јевреја и Рома учи у француским школама. Давид Јаковљевић је нагласио да се данас не показује прстом на данашње Хрвате и да би и они требали да се придруже овој борби и да заједно учине велики помак, као што су некада Митеран и Кол када су мирили Француску и Немачку.

„Ипак у овом случају постоји огромна разлика. Ми смо много ближи народи и не смемо дозволити да трагедија из прошлости понови”, додао је Јаковљевић.

Током интонирања песме Јаме у извођењу Уметничког центра Антерија, по тексту Кате Богдановић и музици Дубракве Лонцовић а насталој за потребе Удружења Деца Јасеновца, многи присутни су плакали. Међу њима и председник удружења, који је потом са председницом Француско-српског пријатељства у француском парламенту Јаел Менаш положио венац за све жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Међу многобројним присутнима ту је био и посланик Жоселин Десињи, заменица градоначелника Бондија Кати Жанковски, генерални секретар Удружења Деца Јасеновца Лоран Бенхаим, Филип Реније - комесар Пламена Тријумфалне капије у Паризу….

Као што је била и најављена о свирепом страдању жртава цивила у концентрационим логорима, о масакрима, масовним убиствима, смакнућима, рацијама, прогонима… била је и пропратна изложба. На 12 панела приказан је делић страдања три народа, а понајвише српскога. Сама изложба као и цела комеморација изазвала је велики шок и неверицу код многих грађана и представника француских и јеврејских удружења, који о овој теми нису ништа знали. Они су се захвалили Удружењу Деца Јасеновца на упознавању са овом тешком причом, у којој су поред великог броја жртава била и многа деца свих узраста, па и она стара само пар дана. Такође су се захвалили на снази, емоцијама, жељи за помирењем међу народима и главној поруци да се овакви и слични злочини више никада не понове. Никоме.

Прва комеморација овакве врсте била је прошле године 22. априла у Дрансију, градићу крај Париза одакле су из Француске у логоре смрти депортовани први Јевреји. Ова друга, одржана је испред споменика подигнутог у знак сећања на југословенског краља Александра и српског краља Петра Првог у париском XVI арондисману.

Посебна захвалност упућена је и волонтерима удружења Деца Јасеновца, који су потрудили да све протекне у најбољем реду. То су: Биљана Филиповић, Александра Стевановић, Добрица Филиповић, Лазар Османчевић, Марко Гојковић, Драгана Јеличић и Стана Билбија.

22. април је Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. „То је национални празник, који се обележава у Србији сваке године, а требао би да буде државни и да га сви обележавају и да се сви сетимо Срба, Јевреја и Рома који су страдали у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији”, додао је председник Удружења Деца Јасеновца.

„Хвала вам што сте били део ове приче у име свих пострадалих мученика, жртава, фашистичког, усташко-нацистичког резима и у моје лично име. Сви смо ми деца Јасеновца”, нагласио је на крају Јаковљевић.