Њујорк: 89 година од упокојења Михајла Пупина

Након службе, старешина цркве Свети Сава на Менхетну, отац Живојин Јаковљевић, бираним је речима подсетио присутне о значају Пупиновог доприноса научном наслеђу, развоју, као и његовој родној земљи и српском народу у матици и расејању. Истакао је да је он свој раскошни интелектуални таленат користио на добробит свих, као и што је и углед и утицај стечен у Њујорку и САД користио за помоћ својим сународницима и Србији.

Служили су и отац Милан Драговић, такође из цркве Свети Сава на Менхетну, и отац Ђокан Мајсторовић, старешина храма Светог Јована Крститеља у граду Петерсон, Њу Џерси.

Генерални конзул др Владимир Божовић нагласио је да је лик и дело Михајла Идворског Пупина нераскидиво обележје епохе у којој је живео и да се и данас сећамо његовог наслеђа којим је задужио човечанство, САД и Србију. Подсетио је да је Михајло Пупин, рођен 1858. године у Идвору, делио тешке околности одрастања са својим савременицима. И поред тога, додао је, у свему је проналазио разлог за радост, љубав и оданост према свом народу и земљи. Свој интелектуални раскош и сензибилитет, као и подразумевајућу радну етичност, исказао је по доласку у Америку. Ту је као студент, и потом професор на престижном Универзитету Колумбија, уградио своје академско и научно име на начин да његов рад и данас има импликације на развој телекомуникација.

Поред тога, посебно сведочанство изузетности Пупиновог животног пута и његовог ванредног интелектуалног капацитета, представља чињеница да је за своју аутобиографију „Од пашњака до научењака" добио престижну Пулицерову награду. Божовић је посебно истакао да је Михајло Идворски Пупин био светски научник ванвременских постигнућа. Али, пре свега, и по Пупиновој сопственој листи приоритета, он је био и поносан Србин, одан својој отаџбини и свом народу. Био је прегалац поред кога су се сви Срби његовог времена уз њега осећали сигурно, спокојно и заштићени његовом љубављу великог верника и патриоте. Лична посвећеност је била видљива у сваком аспекту његовог живота. Његови филантропски подухвати, укључујући успостављање стипендија за српске студенте и подршку културним институцијама, су израз његове дубоке посвећености свом роду.

Генерални конзул др Владимир Божовић је посебно нагласио да у историји Србије и српског народа, Михајло Идворски Пупин блиста кроз време као оличење патриотизма. Томе сведочи добротворство у распону од подршке српској младежи и сирочадима, до финансијске и материјалне помоћи коју је слао у Србију током Првог светског рата. Наше цркве грађене су његовим материјалним средствима. Ту помоћ је, између осталог, обезбедио кроз кредите које је добио стављајући као банкарски залог сву своју покретну и непокретну имовину. То је урадио у периоду Великог рата, страдалним годинама за Србију, ризикујући сав свој иметак, уз историјске речи: „Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја". Божовић је истакао част коју осећа што стоји у истој линији поносних представника свога рода јер је на истом месту где је некада био а делом заувек остао Михајло Идворски Пупин.

Истакао је и утицај који је Пупин имао као српски почасни конзул у историјски пресудној дипломатској интервенцији према личном пријатељу, председнику САД Вудро Вилсону, током Париске мировне конференције, по окончању Првог светског рата. У овом контексту подсетио је на Пупинов допринос територијалним добицима за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, као и проглашењу Дана молитве за српски народ, када је на Видовдан 1918. године подигнута српска застава изнад Беле куће.

Закључујући излагање, генерални конзул др Владимир Божовић је у име Републике Србије, и своје лично име, уз дубоки наклон сенима Михаила Идворског Пупина, исказао захвалност за све што је уважени и светски потврђени научник, а пре свега верујући човек хришћанских човекољубивих начела, вођен незаустављивом жељом и немерљивим делима, учинио за Србију и српски народ, Истакао је да су његова интелектуална величина и родољубиво и човекољубиво опредељење за углед сваком члану наше заједнице у САД и инспирација за стваралаштво, остваривање сопствених могућности и уграђивање личног доприноса свом народу и отаџбини.