АССФ покреће иницијативу да Вук Караџић добије улицу у Бечу

"Седмог фебруара се обележава 160 година од смрти Вука Караџића (6. новембар 1787. у Тршићу до 7. фебруар 1864 у Бечу), једне од најзначајнијих личности у историји српског народа, лингвисте и великог реформатора српског језика на чијим основама је утемељен и данашњи савремени српски језик. Добар део живота провео је управо у Бечу, где је радио, стварао и умро на данашњи дан. У ту част, покрећемо иницијативу да једна улица у главном граду Аустрије понесе име Вука Караџића. Са овим захтевом обратићемо се писменим путем Влади града Беча на челу са градоначелником Михаел Лудвигом", каже Александар Станковић, председник Аустријског савеза српског фолклора (АССФ).

"Вук Караџић, његов живот и стваралаштво, још неки су од доказа колико су Србија и Аустрија историјски повезане. Ми, припадници српске дијаспоре у алпској републици, свакодневно радимо на томе да чувамо и негујемо српску традицију, културу и језик који је утемељен на реформи Вука Караџића", наглашава Станковић.

"Остим тога, наша дужност је да наставимо, да се овде у Аустрији залажемо да српски језик постане самосталан и не буде део вештачке творевине БХС (босански/хрватски/српски) језика. С обзиром на бројност српске дијаспоре у Аустрији, потребно је да се српски језик уврсти и у школске програме, као изборни језик, тако да деца могу да га уче у оквиру редовне школске наставе", објашњава Станковић.

Вук Караџић се 1813. године доселио у Беч, где је био један од виђенијих припадника тадашње српске заједнице. Готово 50 година је живео, радио и стварао у Бечу и управо у овом граду је радио на реформи српског језика. У његову част, подигнут је и споменик који се налази у Расумофскyгассе 23 у Трећој бечкој општини.

 О АССФ

Аустријски савез српског фолклора (АССФ) основан је 2020. године и окупља 28 удружења, клубова и културно-уметничких друштава из Аустрије. Главна мисија Савеза је да развија, унапређује, координира и повезује културно-уметничка друштва, како међусобно, тако и са другим релевантним установама културе у матици и Републици Аустрији, док је главна делатност очување, подстицање и извођење српских традиционалних игара.