Читај ми!

Хуманитарно вече са Дарком Миличићем у Инзбруку

У суботу, 25. новембра, у Инзбруку је у организацији Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ) у просторијама КУД-а „Острог“ одржано хуманитарно вече „Разговор са Дарком Миличићем“.

Дан је започет обиласком неких од најинтересантнијих места у Инзбруку која имају везе са српским народом. Тако су домаћини из СПОЈИ-а заједно са гостима из Србије и Беча обишли гроб и спомен-плочу Диане Будисављевић, која је током Другог светског рата од геноцида у усташким логорима у НДХ спасила преко 10.000 српске деце. СПОЈИ је 2010. године као један од првих у Аустрији покренуо неколико иницијатива за сећање на њен лик и дело, те је 2020. године један градски вртић преименован у вртић Диане Будисављевић а 2021. године је постављена спомен-плоча на њеној родној кући у самом центру града – за исправан текст на истој СПОЈИ се током скоро целе 2020. године борио и изборио како истина о пореклу спашене деце не би била прећутана.

Посетили и гроб Раула Стојисављевића, пионира аустријског ваздухопловства који је изградио први аеродром у Инзбруку. Пореклом је син Србина из Хрватске и једне Тиролке. Обишли су и најстарију ливницу звона на свету – Грасмајер – која датира још из 16. века, а у којој је рађен један део звона за Храм Светог Саве у Београду, као и горе поменута спомен-плоча.

Увече је одржано хуманитарно вече са Дарком Миличићем које је водио Сава Самарџић, водитељ са Телевизије Храм. Окупио се значајан број људи из целог Тирола, Беча, Граца, Минхена, али и Србије.

Владимир Влајић је поздравио госте, и најавио разговор са Дарком Миличићем, нашим прослављеним кошаркашем, бившег репрезентативца Србије, који је на популарном НБА драфту 2003. године био изабран са друге позиције одмах после Леброна Џејмса а испред Кармела Ентонија, Двејна Вејда и других и који је био најмлађи драфт-пик икада са само 17 и по година. Био је и први српски кошаркаш који је освојио НБА шампионат и то 2004. године. Касније предузетник и пољопривредник, али и супруг Зоране и родитељ два сина и једне ћерке.

Дарко Миличић је те вечери говорио о одрастању, спорту, животним искушењима, хуманитарном раду, вери, породици, као и о пољопривреди, а после главног дела разговора гости су постављали врло занимљива питања на која је Дарко Миличић са пуно воље и стрпљења одговарао.

"Господ ми је дао много искушења која су ми била на корист и која су имала за циљ да ме промене на боље. Нека преломна тачка био је мој први одлазак на Свету Гору. Тада сам схватио шта је то вера и црквени живот. Схватио сам тада шта је поента живота и којим путем требам да ходим. Хвала драгом Богу што ми је показао да могу да се мењам на боље, није још готово, пут је још дуг… Сматрам да је Господ и преко пољопривреде хтео да ми помогне да се поправљам као човек, јер сам био потпуно полудео, и надам се да је успео у томе. Много тога сам пробао и радио, али све то дође и прође, а црква, вера и Господ су за живота", рекао је између осталог Дарко Миличић и истакао да без здраве породице нема ничег.

"Сва искушења не бих издржао да нисам имао здраву породицу која ме је подржавала. Живимо у тешко доба, у доба неразумевања, нико не жели да трпи и да чека. Хвала Господу Богу, породица је била велики стуб и ослонац баш и у периоду узрастања у пољопривреди који је био доста болан и мучан. Богу хвала, на крају је све прошло добро. Хвала Му што је и за моју децу створио услове да виде шта је то живот, да није само мед и млеко, и само телефон и разне будалаштине, већ да човек треба да се посвети нечему, без обзира на услове и могућности које има.

Да не замери супруга, али она то зна, Бог је за мене све. Да није Њега не бих имао њу, да није ње не бисмо имали ово троје дечице. Све је везано за Господа. Сви ми имамо разна искушења. Раније сам размишљао када наиђу искушења, као и сви ми, јао па што ја, али сам касније схватио да је све то на корист. Па кад наиђе мало дужи бољи период уплашим се, да ли ме Господ није заборавио.

Не знам да ли бих волео да моја деца постају професионални спортисти. Волим што се баве спортом, али ако им се неки пут отвори, хвала Богу на томе. Нажалост, данас су огромне паре у спорту које кваре човека. Те паре носе велика искушења и притиске, а не носе се сви са тим како треба. Ако не наиђете на одговарајућег тренера који ће вас волети и подржавати, можда се тај пут неће отворити, и пашћете у разочарање и нервозу. А томе треба додати и улогу медија који додатно притискају својим критикама и проценама… Да сам  тада имао духовника који би ме усмеравао, претпостављам да бих и дан данас играо. 

Већина мојих снимака који круже по интернету нису за похвалу. Све су то били моменти слабости и лудила, када нисам имао темеље духовности да бих себе могао да контролишем. Немам оправдања за те клипове и то су неки од најтежих одговора које покушавам да пронађем кад ме моја деца питају за то", искрено је говорио Миличић.

Владимир Влајић је у име СПОЈИ-а уручио захвалнице и поклоне Зорани и Дарку Миличићу, Сави Самарџићу и бројним подржаваоцима и пријатељима.

"СПОЈИ још једном захваљује свима на великом срцу и подршци јер је на овој хуманитарној вечери које је било пуно љубави, емоција и поука на крају сакупљено 1.650 евра за угрожене породице на Косову и Метохији и најугроженије случајеве у Тиролу", кажу у овој организацији.

 

 

субота, 24. фебруар 2024.
15° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво