Лидија Радовановић: Сви смо ми амбасадори Србије

 Како изгледа координација између 12 удружења у дијаспори?

"Врло сам задовољна. Савез је оформљен 2015. године у сали Црквене православне општине у Трсту, иако се идеја родила још 2010. године. Наравно, све ново што се оформи на почетку може да дође до несугласица, различитих погледа на неко одређено питање, и мислим да се та фаза завршила у ових осам година постојања. Сада постоји слога између свих удружења, подршка, поштовање. Од када је дошла у Трст 2019. године генерална конзулка Ивана Стојиљковић, још више смо се ујединили зато што нам држава помаже, ступили смо у контакт и са министром Селаковићем, са којим смо одрадили врло битне пројекте, као и са министром за дијаспору Милићевићем. Са Управом за дијаспору имамо такође одличну сарадњу где је директор Арно Гујон, као и са свим парохијама – српске православне црквене општине у Трсту, Удинама, Вићенци, а сарађујемо и са онима у Милану, Риму и Тревизу. Имамо сарадњу и са школама, јер школски пунктови се налазе при удружењима или при српским православним црквеним општинама", каже Лидија Радовановић.

 Одлична сарадња са црквеним општинама

"Сви заједно покушавамо да сарађујемо све више и боље са нашом матицом. Срећни смо што постоји ново Министарство за дијаспору које је после дуго година у Скупштини Србије на Видовданском сабору окупило Србе из целог света и заједно смо договорили стратегију. Јако је битно да нам држава каже која је стратегија наше земље и да сви помажемо у том правцу. Свако од нас је амбасадор наше земље у иностранству, с обзиром на то да је Срба тренутно ван Србије осам милиона, док у Србији живи шест милиона. Требало би да будемо паметни као Јевреји, да се ујединимо и посебно да радимо на томе да вратимо углед наше земље који је нарушен 90-их година. То Италијанима морамо да објаснимо."

 Колико Срби у Италији успевају у тој мисији? Који су то начини на које они допиру до Италијана и тај углед поправљају?

"Мислим да ми успевамо у томе зато што сва та удружења раде вредно. Ми смо сви волонтери, то радимо из љубави према својој земљи. На све манифестације које удружења организују, а свако има бар једну главну манифестацију годишње и две-три споредне, увек позивају италијанске челнике - градоначелнике, секретаре за одређену област, председнике регија. Они долазе и увек неко од нас, ко добро познаје историју, покушава да објасни. Ја сам недавно у Удинама где смо били на парохијској слави, села поред градског одборника задуженог за односе са верским заједницама и заједницама странаца и пола сата му објашњавала нашу историју од римског царства - да је на нашој територији рођено 18 императора, до тога шта је Трст био за нас."

 Колико су Срби у Италији сложни, не само људи који су у удружењима, него генерално?

"Све више и више су сложни зато што су се добро упознали. Ми сада добро знамо ко је ко, свих ових година свако је имао прилику да покаже шта жели да уради и видело се ко ради за себе, а ко за опште добро. Постоје можда само два удружења у овом делу Италије која нису члан Савеза Срба у Италији, а и они желе сада да се прикључе, имамо контакте. Мењају се ствари и помажемо једни другима."

 Колико су честе хуманитарне активности и какав је одзив Срба?

"Зависи ко организује, ако знају ко стоји иза тога одазивају се. На пример удружење “Вук Караџић” из Трста има велики углед овде, то су све људи који или раде у фирмама или имају своје фирме и одвајају своје време да би урадили нешто за заједницу. Када су рекли да организују хуманитарни турнир у фудбалу људи су се организовали да одвоје своје време и дођу, дају донације, а поред тога све од продаје хране и пића иде у те сврхе."

 Да ли Савез Срба у Италији има самосталне активности или подржава активности удружења?

"Ми имамо једну самосталну главну активност годишње, а то су “Дани српске културе у Италији” , оформимо једну радну групу тако што се из разних удружења пријаве људи који желе да учествују и то се одржава у Вићенци, Удинама и Трсту 23, 24. и 25. јуна. ове године био нам је академик Матија Бећковић, Павлина Радовановић и Гаврило Кујунџић из Ораховца на Косову и Метохији. Било је јако посећено, Павлина нас је расплакала својим гласом. У три дана сакупили смо три и по хиљаде евра за народне кухиње на Косову и Метохији, то је наша главна хуманитарна акција сваке године. Исто толико новца смо дали Павлининој мами да однесе у парохијски центар близу Ораховца где они граде цркву."

 Укратко нам реците о пројектима са Србијом

"Са новим Министарством за дијаспору се договарамо шта бисмо могли да радимо заједно. Чекамо да распишу први конкурс да предложимо неки пројекат што се тиче школа или неке представе, можда о Надежди Петровић, да буде приказана у Трсту, Удинама, Вићенци а можда и Милану и Риму. Такође, чекамо да нам стигне документ о стратегији, да видимо шта ту пише и на основу тога да договоримо шта ћемо радити у наредном периоду", каже Лидија Радовановић.