Срби са југа Француске обележили Дан примирја на српском војничком гробљу поред Тулона

Српско војничко гробље које се налази у склопу француско-италијанског поред Тулона у Француској, у малом приморском градићу Сен Мандрије чува посмртне остатке 22 српска хероја из Великог рата.

11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату био је један од повода да се Срби са Југа Францускe, окупљени око удружења „Бели анђео“ и „ACUFSON“ састану на овом светом месту, одрже помен и положе венце како би одали почаст јунацима који су се жртвовали за нас и на нашу будућност.

Тулон је био незаобилазно место српских ратника који су бродовима долазили у Француску како би се лечили. У овом граду се налазио стационар где су неки од њих нашли спасење, док се, нажалост, пут за њих 22 завршио на том месту. Сахрањени су на литици крај мора, на полуострву поред Тулона, у Сен Мандријеу.

Церемонију је увеличао Зоран Костић, један од потомака ових див јунака, који је по други пут дошао на гроб свог прадеде Милојка Костића, овај пут са ћерком Иваном Костић:

„Поносни смо на прадеду Милојка зато што је био у Великом рату, зато што је прошао Албанску голготу и што је учествовао у пробоју Солунског фронта“, истиче Зоран.

Зоран је на свечаној церемонији на гробљу носио тробојку, заједно са прошлогодишњим домаћином Дејаном Трајковићем који годинама уназад активно учествује у обележавању овог датума.

Да се српска тробојка вијори на овом месту на овај значајни историјски дан, заслуга је чика Остоја Велемира, Србина који живи у овом делу Француске. Он је 2000. године открио ово гробље и био иницијатор да и српска заједница из овог дела Француске учествује у државној церемонији коју организује Француска.

Помен страдалим јунацима је служио свештеник СПЦ Игор Вујисић из Нице, а церемонији је присуствовао и српски конзул у Француској господин Филип Манжар.

Церемонија је настављена закуском у свечаној општинској сали у овом градићу где су се присутнима обратили председник удружења „Бели анђео“ Чедомир Краснић и потпредседница Тања Милосављевић који су се осврнули на циљ оваквих окупљања и дружења, као и на значај српско-француског пријатељства.

За крај овог дружења, уметница Соња Вујичић је извела неколико песама међу којима су се у гласу међу присутнима певале Тамо далеко, Креће се лађа француска, Весели се српски роде и многе друге.

Ово је још један од примера да се наши људи у дијаспори не одричу свог идентитета, историје и традиције. Разумевајући величину жртве нашег народа и цене којом је плаћена слобода, они сведоче и показују њихову љубав према отаџбини.