Цирих слуша трећу страну плоче

Протеклог викенда у градској кући Волксхаус, града Цириха а у организацији Радио Круга одржано је још једно дружење са Петром Пецом Поповићем. Овог пута су промовисане две нове књиге "Географија расутог срца" и " Трећа страна плоче".

У Зелену салу Волксхауса дошли су поштоваоци лика и дела Пеце Поповића.Те вечери ни Лондон, ни Хецег Нови, а ни Београд нису били далеко Цириху. Гости су пристигли из свих градова Швајцарске па се тражила столица више. Дирнут препуном салом гостију на почетку промоције Поповић је кроз сузе рекао да му је пуно срце видети старе и нове пријатеље који нису жалили време и километре да га то вече виде.

Вече, својеврсни рокенрол времеплов, одвело је присутне на места и године када су се рађале песме великана наше сцене. Састављајући мозаик рокенрола на нашим просторима, Пеца је испричао географију расутог срца и важност очувања сваког рељефа наше музичке сцене који, захваљујући патини времена, има право да исприча трећу страну плоче, страни која говори гласније од сваке друге стране. Ту се крију бол, сузе, тишина, стрепња, радост, смех, разочарања и радовања.

Поред прича о сазревању тренутка који је променио свет музиком, Поповић је објаснио важност очувања језика, културног богатства поготову у далеком свету, али такође важност чувања имена људи који су направили те незаборавне ноте и после чега више ништа није било исто.

"Прошлост свега учињеног за добро човека је већ неимар будућности, ако данас спознамо важност тог добра", рекао је Поповић.

Кроз приче рокенрол професора публику је кроз вече водила и музика Виктора Ђурића који је нашим сународницима веома познат кроз бројне свирке и културне догађаје као и хуманитарне ангажмане. Песме Арсена Дедића, Јосипе Лисац, Смака, Идола, оживеле су слике оног лепог времена и будиле носталгију.

"Нисмо се договарали које ће песме Виктор вечерас певати, а испоставило се да сам у свакој тој песми на неки начин био присутан на овај или онај начин", рекао је Пеца Поповић.

При самом крају, изненађење вечери била је госпођа Жана која је уз стихове подсетила Поповића на прошлогодишње дружење и изразила радост поновног сусретања. Након двосатног дружења, посетиоци су чекали потпис Петра Пеце Поповића, уследило је и сликање за успомену и дуго сећање, као и разговори о утисцима.