Манифестација "Дани Николе Тесле 2023" у Србији

Програм Сусрет Теслиног народа у Београду суфинансирала је Управа за дијаспору и сарадњу са Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије.

"Теслина научна фондација овакве манифестације организује од 2010. године у САД, а од 2013. и у Србији. На нашу велику радост, ове године постављамо две нове Теслине бисте – једну у школи у Сремској Митровици, а другу у Научном парку у Шапцу. Бисту у Сремској Митровици поклања Радован Ждрале, која је његових руку дело и која је урађена од полудрагог камена са Фрушке Горе и биће трајно изложена на постаменту у холу Средње техничке школе. Бисту у Шапцу поклања ТНФ, и рад је академског вајара Бојана Микулића. Велики број истакнутих личности ће узети учешће на Теслиним данима, између осталих презвитер др Оливер Суботић; Светлана Миловановић, градоначелница Сремске Митровице; Владимир Јеленковић, некадашњи директор Музеја Николе Тесле и многи други. У манастиру Шишатовац служиће се помен Теслином сестрићу Петронију Трбојевићу који је за живота био везан за овај манастир на Фрушкој Гори и ту је и сахрањен; у манастиру Петковица служиће се помен Георгини-Ђуки, мајци нашег научника, од које је наследио проналазачки дар. Биће уприличено и предавање Значај мајке у Теслином животу", рекао је Никола Лончар, оснивач ТНФ из Филаделфије.

Из ТНФ најављују бројне значајне теме о Теслином народу и предавања о Србима у Америци и у Аустралији. Проф. Марина Милић Радовић одржаће предавање под насловом Тесла, Лаза и Шекспир, а Александра Нинковић Ташић Пупин и Тесла на истом путу.

Предраг Карасовић, члан Управног одбора ТНФ Србија, каже:

„Едукација младих нам је веома важна па зато интезивно радимо на отварању Тесла клубова у школама, како у Србији тако и широм планете. Тесла клуб је отворен и у далекој Уганди. У току су припреме за отварање клуба у Мађарској. Ове године у оквиру Тесла манифестације налазимо се и у Средњој техничкој школи Никола Тесла у Сремској Митровици, а предавање Тесла кроз знање и игру на Коларцу одржаће Александар Игњатовић, из компаније Пертини, координатор иновативних пројеката из ТНФ Америка.“

Добитник награде за животно дело је Радован Ждрале (94), драмски писац, есејиста и вајар, који је урадио велики број Теслиних биста које је поклањао школама и другим образовним установама. Уз све то написао је и три књиге о Тесли. Иако има преко 90 година, још увек ради са каменом и пише. Награду ће добити и Удружење Милутин Миланковић из Београда које од јануара 2007. ради на промовисању лика и дела овог великана српске и светске науке.

У уметничком делу манифестације учествује Радмила Сатарић која ће говорити о Пупину и Тесли у визији сликара Паје Јовановића и принцезе Вилме Љвов-Парлаги. Дамир Шабић из БиХ ће говорити на тему Тесла и уметност, а Марк Алези (Marc Alessi) из Америке о Теслином торњу у Њујорку. Живорад Ајдачић ће говорити на тему Занимљивости из живота Николе Тесле.

Улаз је слободан, а сви заинтересовани за праћење програма у Београду треба да се пријаве на teslinnarod@gmail.com. Број места на Коларцу је ограничен.

 Тесла и Миланковић

У јавности је недовољно познат однос Тесле и Миланковића о чему ће на Тесла манифестацији на Коларцу говорити мр Славко Максимовић, председник Удружења Милутин Миланковић. У Теслиној библиотеци која је из Њујорка стигла у Београд, а сада се налази у Тесла музеју, постоје две Миланковићеве књиге: Кроз васиону и векове и то са посветом Николи Тесли, у знак поштовања Миланковић и Математичка наука о клими и астрономска теорија климатских колебања.

Миланковић је 15. јануара 1937. написао предлог за избор Тесле за члана Српске краљевске академије. Говорио је на прослави поводом 90-годишњице и 100-годишњице Теслиног рођења. Миланковић је Тесли упутио и телеграм – честитку за рођендан 1931. а она је ушла у посебну књигу коју је приредио амерички новинар Кенет Свизи из Њујорк сан-а. Ту књигу је Тесла брижљиво чувао до краја живота.

 Поштовани господине,

Скоро је четрдесет година како сам, као мали експериментатор, чуо први пут Ваше име, које је онда одјекнуло широм целог Српства. Пре тридесет година, с поносом сам слушао, у предаваоницама бечке технике, исто то име, спомињано од мојих тадашњих професора с највећим признањем. А од двадест година овамо, ја са своје катедре изговарам са истим оним поштовањем са којим помињем име Волте и Фарадеја. Никли, али далеко израсли из наше средине, Ви сте понос и небески знак да ће наш народ, увенчан бојном славом достојно понети и заставу мисије коју сте Ви развили у светлост дана и високо уздигли. Сретан сам да, приликом Ваше 75-годишњице, могу, овим путем, да пошаљем, уз израз дубоког поштовања, своје најлепше жеље.

 М. Миланковић