Читај ми!

Прослављена црквена слава у Белпу крај Берна

Као и сваке године, црквена слава „Свети Ћирило и Методије“ прослављена је у истоименој цркви у Белпу крај Берна у Швајцарској. Обележавање парохијске славе почело је празничним вечерњим богослужењем у суботу увече.

Његово Преосвештенство епископ Андреј начаствовао је вечерњим богослужењем, док су саслуживали проте Станко Марковић, Мирослав Симијоновић, Ненад Михаиловић, Бранимир Петковић, Александар Шестпавлов, јереј Ђорђе Лукић, као и епархијски протођакон Иван Толић. На крају вечерње службе владика Андреј се обратио бројним верницима беседивши о мисији Свете браће, Ћирила и Методија.

У недељу 29. маја литургију је служио Његово Преосвештенство епископ аустријско-швајцарски господин Андреј уз саслуживање архијерејског намесника за Швајцарску и настојатеља храма, протојереја ставрофора Станка Марковића, као и епархијског протођакона Ивана Толића.

Позиву на црквену славу и дочеку епископа одазвао се велики број верника, док су међу званицама били и амбасадор Републике Србије у Швајцарској Конфедерацији, Горан Брадић и амбасадор Босне и Херцеговине проф. др Боро Бронза. Такође, међу високом званицама били су и председница Црквене општине у Берну, др мед. Драгослава Томовић, као и председник Црквене општине у Цириху Драган Алексић. Овогодишњи кумови славе били су Владан и Сања Ивановић из Цухвила.

Црква Светих Ћирила и Методија у Белпу је пример да је могуће уз велико пожртвовање и снажну иницијативу, далеко од матице, подићи цркву од темеља до крова. Прота Станко Марковић са поносом говори о данима кад је грађена црква и како су људи у Швајцарској препознали значај да се сагради једна оваква светиња. У цркву Светих Ћирила и Методија, поред Срба који су најбројнији на богослужењима, долазе и други православни народи, а неретко и Швајцарци. Прота Станко за свакога издвоји време тако да је овај храм место вере, љубави, разумевања и размене знања и искуства. Црквена општина често организује предавања на разне теме о вери, те је поводом црквене славе, а по благослову епископа Андреја, катихетску реч одржао доктор теологије Милан Кострешевић говорећи о животу Светих Ћирила и Методија, њиховом путу ка вери, мисији и свему ономе што су оставили Србима у аманет.

Свечану литургију увеличало је и певање хора Црквене општине из Санкт Галена, које је било предвођено диригентском палицом Јасмине Голник.

Након литургије амбасадор Републике Србије у Швајцарској Конфедерацији, Горан Брадић, захвалио се на позиву и рекао да му је велика радост и част што присуствује прослави црквене славе. Позвао је на јединство народа, цркве и државе у времену када је Србија суочена са спољним притисцима и изазовима у спровођењу самосталне и независне политике, као и остваривању својих националних интереса. Поновио је да су неговање традиције, вере, језика и културе од изузетног значаја за очување идентитета нашег народа у иностранству.

Владика Андреј се захвалио представницима амбасада и управи Црквене општине Берн на организацији и учешћу у прослави црквене славе, а проти Станку Марковићу на срдачном и топлом дочеку.

„Захвалио бих се Преосвећеном епископу Андреју у име Црквене општине Берн и у своје лично име на доласку на парохијску славу. Надам се да ће Преосвећени имати времена да нас у скорије време поново посети. Такође се захваљујем представницима амбасада, хору, кумовима славе, вредним и честитим чланицама Кола српских сестара, члановима наше омладине, али и свима који су својим радом допринели да парохијско славље прође у лепој и пријатној атмосфери“, истакао је на самом крају прота Станко Марковић.

Свештенство, верници и гости су након литургије, проповеди и говора важних званица имали прилику да уживају у богато припремљеном славском ручку.

Свети Ћирило и Методије се по јулијанском календару обележавају 24. маја, тако да је тога дана служена литургија у истоименој цркви у Белпу, док је протиница Ађена Марковић, која је уједно и вероучитељица на Допунској настави на српском језику, у школи одржала предавање о Светој браћи. Ученици Допунске наставе на српском језику су показали завидно знање у писању ћириличног писма, што је био један од задатака на часовима веронауке у месецу мају.

субота, 12. октобар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи