Милева Марић - од Титела до Цириха

Зашто Милева до краја живота није проговорила о свом огромном доприносу и заједничком научном раду са Албертом? Какав је био њен живот после развода? О овоме и другим мало познатим детаљима из њеног живота, приповеда нам др Велимир Абрамовић, који је покушао да „завири“ у унутрашњи свет ове надарене хероине.

 Живот ове талентоване жене и даље је обавијен велом тајне. Стога нашег саговорника питамо: Која је највећа тајна о Милеви Марић Ајнштајн?

Две су велике тајне о Милеви. Прва – практично, она је урадила Специјалну теорију релативности; друга – Алберт и она су имали ванбрачну кћерку Лизерл. Ипак, мислим да је највећа тајна њен допринос Албертовом раду, о чему Милева никада ништа јавно није рекла.

Но, ту су бројни савременици који сведоче о њеном доприносу науци, између осталих Аврам Федорович Јофе, руски физичар и члан Академије наука СССР-а. Он је у октобру 1955. после Албертове смрти, објавио чланак посвећен успомени на Алберта у водећем руском физичком журналу. Он је ту написао да су 1905. у 'Аналима физике' објављена Албертова три чланка која су утемељила три основна принципа на којима се физика 20. века развијала. Те 1905. Јофе је радио као асистент код Ренгена који је тада био у уређивачком одбору 'Анала физике', па је читао радове пре објављивања. Јофе пише да је тада видео сва три епохална рада чији је аутор био извесни 'Ајнштајн-Марић', до тада непознати службеник у Заводу за патенте у Берну.

 Какав је био њихов однос? Какав је Алберт био према Милеви као заљубљени младић, а какав касније као супруг?

Он је био од ње психолошки завистан јер Алберт заправо није научни ум. Он је једна уметничка природа и то се види по начину на који он пише и говори. То је све врло лепо, са пуно емоција написано и речено, али једва да има трунке рационалности у неким његовим изјавама. Из њихових писама види се да је између њих била велика љубав. Они су се духовно сродили. Што се каже „бракови се на небу склапају“. Онда је та духовност прешла у емоцију и у практички заједнички живот. Њихов разлаз није био ни емотивни, ни духовни, већ морални. Када је он отпочео љубавну везу са Елзом и када му је слава ударила у главу, Алберт је према Милеви постао врло груб. Наређивао би јој да га не узнемирава, да му тачно у одређено време донесе чај, кафу, јело... Практично, почео је да се понаша према њој као према служавци.

Али Милева није пристала на то. Већ следећег дана, пошто је Аустроугарска монархија објавила рат Краљевини Србији, Милева је са децом и у пратњи доброг (заједничког) пријатеља који је дошао по њих, отпутовала у Цирих. Милева је била необична и храбра жена, а Алберт емотивно незрео.

 Стиче се утисак да је Ајнштајн био тежак и каприциозан човек. Још док су били у браку имао је аферу са другом женом. После њиховог развода, јавности није познато да је Милева имала друге љубавне везе…

Они су били 'Један Камен' како је Милева о њима често говорила. 'Један Камен' (Ein Stein) је превод њиховог презимена са немачког на српски. Венчали су се 6. јануара 1903. Чак и после њиховог разлаза и званичног развода (14. фебруара 1919.), није познато да је Милева имала неког мушкарца поред себе.

Уосталом, кад је Милева умрла 1948. Албертови заступници су убрзо дошли у Швајцарску, претресли целу кућу и ко зна шта све склонили и уништили. Занимљиво је да је у Цирих, пре њих, допутовала прва супруга њиховог сина Ханса како би помогла да се спреми Милевин стан. Док је сређивала ствари, она је пронашла и кутију са породичном преписком коју је Милева сачувала, где су се налазила и љубавна писма са Албертом. Она је ту кутију понела са собом у Америку, а Ханс ју је чувао неотворену све до очеве смрти. Али када је Ханс покушао да објави ову преписку, Албертови 'чувари заоставштине' су издејствовали судску забрану публиковања. Ово је само један од многих примера настојања 'чувара Албертове репутације' да заташкају истину. Цензура је била стравична! Било је потребно више од три деценије правних спорова да би се јавности дозволио увид у истину о њиховом заједничком животу и научном раду.

 Да ли је Алберт икада видео ћерку Лизерл?

Није. Милева је сама дошла у Србију код својих родитеља како би се породила. Али постоји сачувана преписка између ње и Алберта баш из тог периода. Алберт јој је писао из Цириха: „Напросто не могу дочекати тренутак да те загрлим и потом да живим са Тобом… А онда ћемо орно заједно радити и имати новца као плеве!“

Не треба сметнути са ума да се на постојање ванбрачног детета у Швајцарској тога доба није гледало са наклоношћу. Таква љага могла је да наруши Албертове изгледе за напредак. Њихово дете – била је цена коју су морали да плате за брак који су планирали и његов први стални посао у Берну на који је дуго чекао.

 Зашто наша држава још увек није ступила у контакт са Милевиним потомцима? Зашто се породична кућа Марића у Новом Саду не претвори у Музеј? Могла би да се уведе и бициклистичка тура на релацији Каћ – Тител, куда су се заједно возили Милева и Алберт.

Ту иницијативу ипак треба да покрене неки научни ауторитет, да читаву ствар позиционира и да постави на право место на лествици научних вредности и историје науке. Тиме би, логично требало да се позабави наша Академија наука. Видите, то је и политички занемарено јер би држава морала јасно да каже које су научне и моралне врлине Милеве Марић. Те 1896. када је Милева уписала Политехнику, она се нашла међу 20 жена које су студирале природне науке и математику на свим немачким и швајцарским универзитетима. Само по себи ово је био огроман успех, када знамо какав је био полажај жена крајем 19. века. Иначе, Швајцарска је била једна од последњих европских земаља која је женама дала право гласа, тек 1971.

Важно је да се зна: када су коначно подељена сведочанства о положеним испитима у току студија на Политехници, Албертов просек оцена био је 4,6 – а Милевин 4,7. Али нажалост она није добила диплому. Да ништа друго није урадила, ово је већ био подвиг!

Бициклистичка тура на релацији Каћ – Тител је одлична идеја како са туристичког аспекта за Србију, тако и са историјског јер би повезала Тител где се Милева родила и Каћ где је њен отац имао велико имање.

 Од чега се Милева издржавала после развода? Зашто јој је Алберт уопште „дао“ новац од Нобелове награде?

Она је држала часове математике и клавира. Издавала је станове. Од новца који јој је Алберт „поклонио“ од Нобелове награде купила је и три куће у Цириху које је рентирала. Повремено је примала приходе од ренте куће у Новом Саду, као и новац са свог рачуна у 'Српској банци у Загребу' који су јој слали кумови Гајин.

Цео износ новца који је добио од Нобелове награде, Алберт је „дао“ Милеви, неколико година након њиховог развода, а тај услов се налазио у 'Пресуди о разводу' у којој је Милева била Тужиља, против професора Алберта. Трошкове суђења сносио је Тужени-Алберт. Ова Пресуда је занимљива јер је суд у тачки 2. забележио исказ Туженог 'да већ четири и по године одржава интимне односе са својом рођаком из Берлина'. Суд је прогласио 'Тужиљин захтев за развод брака на основу прељубе веродостојним, без потребе даљих доказа'.

Пресуда се налази у Цириху, датирана је 14. фебруара 1919. и данас је доступна истраживачима.

У Пресуди о разводу такође пише: 'Професор Ајнштајн у случају развода и у случају да добије Нобелову награду, главница износа од награде, постаје власништво г-ђе Милеве Ајнштајн, и депоноваће ту главницу у швајцарску банку'. Тако је Милеви припало нешто више од 170.000 швајцарских франака као признање за њен научни рад, и то 1922.

Ово јасно говори да је Милева била свесна удела који је имала у Албертовим остварењима, па је касније, када се њихова идилична сарадња окончала, то своје право остварила у Нагодби о разводу.

 Зашто је он постао тако хладан и чак можемо рећи зао према Милеви?

Он је био човек на его трипу. Обожавао је себе и свој рад. Није му било тешко ни да остави породицу, уз неко тривијално објашњење. Сматрао је себе за полу Бога. Једном приликом је изјавио да „жели да сазна планове Бога!“. То је један иронични теизам.

Ни његова друга супруга, у браку са њим, није се провела боље од Милеве.

Али за разлику од Милеве, Елза је жмирила на његове бројне афере. Њихов заједнички живот био је обележен Албертовим неверствима и 'ашиковањима' која су ушла у 'породична предања'. Алберт је говорио да Елза уме да му понекад иде на живце и да 'није нека интелектуалка'.

 Да ли је Милева имала богат друштвени живот и након развода?

Након развода, Милева је била често домаћин музичких и књижевних вечери, а последњих десетак година свог живота провела је уз огромну коресподенцију са сином Хансом који је са породицом живео у Америци, са бившим мужем Албертом, са Хеленом Савић из Београда, као и са кумовима Гајин. Милева је пратила штампу, слушала радио и била одлично обавештена о светским и европским збивањима и приликама у Србији. Од кумова је тражила да јој шаљу новине из отаџбине. Уочи Другог светског рата видела је и нашег конзула у Цириху на прослави у Југословенском друштву на којој је била. Њена последња посета Србији била је маја 1938.

 Каква је Милева била приватно? Да ли је била дружељубива? Са ким се дружила за време студија и касније током живота у Швајцарској?

По свим питањима, Милева је била одлучна. Људе је добро процењивала (па чак и Алберта) и била доследна у ономе што воли или не воли. Имала је чврст став и радознао дух. Имала је неколико пријатељица из младости из студентских дана. Била су то пријатељства за цео живот. Хелена Кауфлер (удато Савић), Ружица Дражић и Милана Бота (удато Стефановић). Милева је свирала тамбурицу и клавир, Хелена је свирала клавир, док је виолина била Албертов инструмент. Она се дружила са Албертовим друштвом док су заједно радили. После развода Албертови пријатељи остали су и Милевини присни пријатељи и њени доживотни заштитници. Проводила је време са комшијама у Швајцарској. Постоје сачувана њихова сведочења о Милеви из периода пре њене смрти.

 Како бисте Ви описали Милеву Марић Ајнштајн?

Као патријархалну жену која је, у психолошком смислу, управо из те патријархалности, ставила мужа испред себе и посветила се „исхрани“ његовог интелекта и његових амбиција.

 Шта је Алберт, у научном смислу, направио значајно после развода од Милеве?

Апсолутно ништа значајно. У Сједињеним Америчким Државама – буквално ништа. Живео је од старе славе, држао предавања на универзитетима. Био је врло инспиративан за студенте, волели су га, умео је да фантазира на бази физике и математике и да их натера на размишљање. Био је одличан професор. Али, нажалост није био добар отац, а ни муж. Ни Милеви, ни Елзи.

 Чиме су се бавили Албертови родитељи?

Алберtов отац је неколико пута банкротирао. Између осталог, основао је компанију за производњу електричне енергије базирану на једносмерној струји. Кад је победио Теслин систем на Нијагари, он је још једном банкротирао. Албертова мајка (Јеврејка) била је очајна што он није оженио Јеврејку, него Српкињу. Онда је он то исправио оженивши своју рођаку Елзу. Она је била његова рођака са мајчине стране (прво колено), али и његова рођака у другом колену са очеве стране. Алберт је усвојио Елзине ћерке из првог брака. Тестаментом је усвојеним ћеркама оставио више новца него рођеним синовима и тако их још једном изневерио.

 Да ли је Алберт у својој фамилији имао још неког генијалца, као рецимо, Милева брата Милоша Марића.

Богами, није се нико посебно истакао. У породици Марић осим Милеве био је још један генијалац – њен млађи брат Милош. Он је био цењени хистолог, универзитетски професор у совјетској Русији. Објавио је бројне научне чланке и монографије, а многи познати хистолози и данас кажу да његови радови имају историјски значај. Милош је поставио темеље у медицини коју називају клонирање. Постоје подаци и да је био у тиму који је учествовао у припреми балсамовања тела Владимира Иљича Лењина. Код Ајнштајнових таквих генијалаца није било. Алберт је био изузетак, нешто као аномалија.