Промовисано стваралаштво књижевнице и новинарке Милке Кајганић

Модератор промоције новинар Данко Перић каже да је Кордун област где су се преламали бојеви, који је био последња одбрана Европе пред свим могућим налетима који су долазили и који су носили другачије цивилизацијске токове, а чије су намере биле добро познате, превасходно тим поносним ратницима.

"Што се тиче стваралаштва и поруке коју носи Милка Кајганић, она ми је посебно указала на то да књиге продаје, да то чини и преко интернета и оних мрежа које су раширене широм свијета и да су њене књиге из тог разлога доступне на неколико континената у великом броју земаља широм свијета. Али не продаје књиге да би покрила трошкове штампања, односно објављивања и припреме, него из једног разлога - да она сваке године преко горњокарловачке епархије СПЦ и храмова широм Баније, Кордуна, Лике и других наших крајева помаже куповином књига и школске опреме за најсиромашнију дјецу. Дакле, сви ми који купимо било коју књигу вечерас, нудимо могућност да сљедеће школске године, у септембру, неко или нека дјеца буду срећна и задовољна и то управо она дјеца која држе жар тамо гдје смо ми некада ватром горјели", каже Данко Перић.

Присутнима се обратио и Рајко Кесић као домаћин промоције и поручио да му је највећа жеља да се Крајишници удруже и да дају пример свим Србима како треба да се уједине, да заједно стварају, да се не деле ни на Кордунаше, Личане, Далматинце и ове или оне.

"Волио бих да на оваквим окупљањима буде бар три пута више младих људи. Ја вама сад причам, а не могу довести моја два сина. Значи, ајмо се потрудити од овога момента да доводимо нашу дјецу, да заједно сарађујемо и радимо, јер све што радимо парцијално је краткога вијека. Пропустили смо 25 година, ми смо већ оматорили", рекао је Кесић и додао како је у Србију дошао са 28, а сада има 54.

Апеловао је на све да се удруже и пишу заједно, играју заједно, да направе један КУД заједно:

"Осмислимо и дајмо примјер овим људима овдје у матици Србији јер од матице пуно очекујемо, а мало дајемо и мало нам се даје. Ја бих желио да направимо крајишки културно-информативни спортски центар, али не на парцијалном нивоу, не Личани, Далматинци, Кордунаши. Ајмо сви са оне стране Дрине да направимо неку причу заједничку."

Милка Кајганић је говорила најпре о својој књизи „Казивање ђеда Кордунаша" у којој је главни лик ђед Симат солунски борац који преживљава и Други светски рат, враћа се у своје порушено село, обнавља свој дом и живи на Кордуну до 1992. године. Са 1992. годином се завршава овај роман. Кајганићева тада започиње роман Олуја у очима несрећника, у којем је Симатов син Миле.

"Ја сам из 12 изјава о злочинима успјела да напишем ову књигу која има 400 страна. То је невјероватно шта је Милошевићев режим учинио од нашег народа. Ја сам добила од једних наших људи 5 дискета „Смрт Југославије". Да то нисам видјела не бих вјеровала. Слободан Милошевић у Карађорђеву каже Фрањи Туђману кад га овај пита „Шта ћемо са Србима у Хрватској?", каже „Што се мене тиче, набите их на колац." Ја то имам снимљено. То није никаква монтажа", каже Кајганићева.

Ауторка каже да је буквално била у депресији када је писала о страшном злочину над породицом Радаковић.

"Ја сам тражила породицу Радаковић и нашла сам бабу Смиљу на Косову, разговарала с њоме и она ми је дала све податке о томе јер је била очевидац тога страшног злочина пред спомен што се догодио у колони. Тамо је наишао пети корпус Алијине војске. Они су почели да кољу и отишли до приколице у којем су били отац који је био за воланом, мајка са двије дјевојчице и дечаком. Дошао је један надобудни млади муџахедин, извадио је каму и заклао најприје те двије дјевојчице пред родитељима. Он коље и оца и мајку и прилази дјечаку плаве косице који ни један зубић није изгубио, значи није имао ни 6 година, и он му виче: „Чико, немој мене, шта сам ти ја крив?" Он њега убија, одрезује му главу, ставља на бајонет и одлази даље. Са друге стране виче му један тамо исто Алијин: „Не, не Хасане, не то су цивили", он наставља са својим злочином даље. Такве сцене из сцене у сцену описани су стварни догађаји", описује страшне злочине ауторка.

У „Избегличким ранама" јесте трећа генерација ђеда Симата, Мићо његов унук.

"И овдје је интересантно да сам ја овдје обрадила и неке злочине који су се десили за време бомбардовања Србије. У овој књизи јесте да браним Србију, браним је зато што сам правник, браним је зато што није бомбардовање могло да стартује без одлуке Савета безбедности."

Кајганићева као правник труди се да сагледа злочин са свих страна. Затим да све што је записала, сведочења које је прикупила пошаље на многе адресе у свету како би промовисала истину о страдању Срба по свету.

На промоцији су наступали и Пјевачка група Банија као и Ћиро личка калдрма Дрвар.

Кајганићева се захвалила на доласку председнику Коалиције удружења избеглица у Републици Србији Мили Шапићу и председнику Крајишког културног центра Петру Шаули.

 Биографија

Милка Кајганић је рођена у Козарцу, општина Вргинмост. на Кордуну. Завршила је Вишу медицинску школу и Правни факултет. Писањем се бави од 1989. године као независан новинар. Живи и ствара у Цириху, у Швајцарској.

До сада је објавила књиге „Читанка Кордуна" која у себи садржи кордунашки ријечник, народне пјесме, шале и пошалице Кордуна, те рецепте кордунашке кухиње. Ова књига је доживјела треће издање и њу је Хрватска Академија знаности и умјетности (некад Југословенска Академија) оценила као „изузетан допринос у изучавању културе Срба Хрватске". Кордун, та непресушна инспирација тема је њених романа „Храбра санитарка", „Трагови дјетињства", „Спас од лудила", „У вртлогу живота", „Казивање ђеда Кордунаша" и „Олуја у очима несрећника". Књиге „Отмица дјетета" и „Заповијед срца" су приче из туђине, а књига „Кад суза кане" је збирка новела. Заступљена је у више зборника, антологија и монографија. Председница је удружења писаца „Литерарни круг", „Златно перо" у Швајцарској.

Милка је неуморни сакупљач народног блага и предања народа Кордуна, те његовим анегдотама, заступа и заснива радозналу публику широм Европе и тако часно преноси свога рода глас. Преко Амазона, онлајн читањем упознали су је читаоци из Ирске, Шпаније, Канаде, САД, Венецуеле, Колумбије, Перуа, Еквадора, Чилеа, Боливије, Бразила, Индије до Шри Ланке, а они је знају по њеним романима „Escape of manist", „The works of life", „The storm in the eyes of the suffering" и „The story of Kordun the old man".