Видео конференција о Јасеновцу

Пратиоцима конференције најпре се обратила литванаска позоришна редитељка Карина Чешуико. Редитељка је рекла да је за логор Јасеновац први пут чула од историчара Симе Брдара и да је организовала приказивање његових филмова у Литванији, Казахстану, Русији, БиХ и Србији.

Када је први пут обишла логор каже да је била шокирана и сматра да се злочини који су тамо чињени никако не смеју заборавити.

Публика је могла да погледа и део представе коју је направила са својим студентима, користећи глас као форму, помоћу којег је исказан и представљен ужас, бол и патња страдалника.

Карина је рекла да је са овом представом позвана у Републику Српску, а да ће је приказати 2022. у литванском граду Каунасу, када буде европска престоница културе. 

Публици је изрецитовала и одломак из поеме Симе Брдара "Градина Д".

 Грајф: Усташе у Јасеновцу убијале лично, својеручно и из страсти

Порицање усташких злочина у Јасеновцу је поновно убијање већ мртвих жртава, изјавио је израелски историчар Гидеон Грајф и истакао да је овај концентрациони логор за Јевреје, Србе и Роме био царство окрутности Независне Државе Хрватске без преседана. Он је истакао да је код људских моралних вредности потпуно прегажен у овом концентрационом логору, као и у нацистичком Аушвицу.

Грајф је указао да су су убиства у логору Јасеновац временом постајала све бруталнија и екстремнија, заснована на принципу нечовечности и немилосрдности, како би се логорашима проузроковале што веће патње.

Овај угледни историчар назвао је усташе ''највећим убицама у историји'', које су у Јасеновцу убијале лично, својеручно и из страсти, за разлику од нациста у Аушвицу, који су при злочинима настојали да чувари имају што мање директног контакта са жртвама.

"Усташе су уживале у убијању у Јасеновцу и није им била потребна било каква физичка дистанца", истакао је Грајф, који је анализирао систем концентрационих логора нацистичког Аушвица и усташког Јасеновца.

Према његовим речима, усташке власти су покушавале да имитирају немачке нацисте, али су тежиле ка томе да постану екстремније у односу на своје учитеље.

Он је подсетио да су усташе усвојиле нацистичку идеологију и расне законе, које су усмерили против Срба, Јевреја и Рома, као и да су ти закони отворили пут истребљењу и убијању.

Грајф каже да је једна од најбитнијих разлика између два логора та што убице у Јасеновцу нису ништа скривале и убијале су под отвореним небом, за разлику од Немаца, који су се трудили да сакрију трагове злочина.

Говорећи о сличностима Аушвица и Јасеновца, Грајф је изјавио да је у оба логора, осим убијања, циљ био и да се понизе жртве.

"Хрватске усташе су током Другог светског рата биле много изопаченије и крволочније од немачких нациста и чини се да су потпуно изгубили човечност", оценио је Грајф.

Грајф је истакао је да подаци о логорима у Другом светском рату уче човечанство да постоји нешто што је најгоре, али да понекад постоји и "горе од најгорег".

Он је подсетио да је нацистичка Немачка у Другом светском рату донела злочин против човечности какав свет никада до тада није видео, али да су злочини усташког режима били гори од нацистичких. Према речима израелског историчара, технике убијања код усташа биле су бруталније, дивље и злонамерније у односу на нацисте.

"Аушвиц и Јасеновац не смеју никада да се понове", поручио је Грајф.

 Срби чинили 93 посто затвореника у Норвешкој

Трећи учесник конференције био је норвешки писац и историчар Кнут Флувик Туресен, који је рекао да је током Другог светског рата било послато више од 4.000 дечака и мушкараца из бивше Југославије, већином Срба, као ропска радна снага, од којих је више од половине настрадало у камповима.

Он је нагласио да су ови затвореници живели су у веома нехуманим условима и да их је 2.398 изгубило животе, а да је 82,5 одсто умрлих настрадало је у јесен и зиму 1942-43. године. Торесен је описао да је постојало пет кампова у којима су услови били нарочито окрутни и да су се налазили у северном делу Норвешке. Тим камповима управљао је СС, а командати су били регрутовани из система концентрационих логора.

Поред убистава, затворенике су убијале болести и глад, као и оштра клима, а у најсевернијем кампу зиму 1942-43. преживела је само четвртина затвореника. Он је навео да је у лето 1942. године 900 затвореника стигло из Југославије, а да је од јуна до септембра умрло њих 748.

"18. јула 1942. године, чувари су убили ватреним оружјем или спалили у баракама 288 затвореника. То је био појединачно највећи масакр у на тлу Норвешке у другом светском рату", напоменуо је Торесен.

Он је додао да је на листама умрлих и оних који су враћени у Југославију после рата 4.050 имена и да су она записана у норвешком државном архиву.

"Прегледом тих листа са именима и местима одакле су затвореници стигли утврдио сам да су Срби чинили 93 одсто затвореника који су послати из Југославије у Норвешку, а преосталих седам одсто били су припадници других народа у бившој Југославији", рекао је историчар.

Торесен је подвукао да је "у прошлости било покушаја да се ове чињенице прикрију, а овај део историје употреби у политичке сврхе" и да "такви покушаји указују на значај темељног и емпиријског историјског истраживања од стране професионалних историчара".

Према његовом објашњењу, први разлог због којег су Срби чинили највећи проценат затвореника је што су Срби иницирали највећи устанак и борбу, а други је био политика геноцида коју су над Србима проводиле усташе.

"Нешто више од половине Срба послатих из Југославије били су из Србије. Већина тих људи били су они који су пружали отпор немачким окупационим снагама, људи који су подржавали комунистички покрет отпора и краљевски покрет отпора. Неки од људи из Србије били су таоци или су припадали неким другим категоријама", рекао је у излагању Туресен.

Он је додао да су "већина затвореника који су стигли из такозване НДХ били Срби из Крајине који су били ухапшени само зато што су били Срби".

"Док су чланове њихових породица масакрирале усташе у Јасеновцу, мушкарци и дечаци од 14 до 60 година за које је процењено да могу да раде били су издвојени и послати као ропска радна снага у Норвешку", описао је норвешки историчар.

Он је рекао да је то била "трговина између немачких окупационих снага и усташког режима" и да је "за те затворенике Норвешка постала последња испостава геноцида који су починиле усташе". Указао је на примере села Јабланац у Лици, које су усташе спалиле у ноћи 14. априла 1942. године. Село је спаљено, жене и деца побијени су у Јасеновцу и Старој Градшки, а мушкарци послати у Норвешку. 113 мушкараца из Јабланца су сахрањени у Норвешкој, наводи Торесен.

"18. априла 1942. усташе су извршиле операцију против српског становништва на Кордуну. Српска села у том подручју су збрисана, а становништво одведено у Јасеновац, где су жене и деца побијени, а многи мушкарци послати у Норвешку. 219 ових српских мушкараца са Кордуна умрло је у Норвешкој", рекао је овај историчар.

Описао је и догађај од 8. маја 1942. када су усташе похапсиле српско становништво из села Јасеновац близу кампа и из оближњих села. 64 српских мушкараца из села Јасеновац сахрањени су у Норвешкој.

"Неки од Срба послатих у Норвешку била су деца стара само 14 година. Већина те деце стигла је из Кордуна и Баније, а ухапсиле су их усташе и послале у Јасеновац пре слања у Норвешку. Један од њих био је Миливоје Пајић из Кордуна. Имао је само 14 година када је стигао у Норвешку и преживео је најтеже услове и масакр у (првом) кампу. Миливоје је умро у кампу близу Трондхајма 1944. године", рекао је Туресен, "питам се да ли ћемо икада поставити спомен-плочу у знак сећања на Миливоја и осталу децу која су послата да умру у концентрационим камповима у Норвешкој само зато што су били српски дечаци?"

Он је рекао да је после Другог светског рата и након 1989. прича о овим затвореницима коришћена за промовисање норвешко-југословенских односа да би се подржао мит о југословенском партизанском рату и идеја социјалистичке југословенске државе која је постојала од 1945. до 1991.

"Затвореници су представљани као партизани и Југословени. Наравно, неки од затвореника јесу били партизани и неки су били других националности, а не Срби. Ипак, проглашавањем свих затвореника за партизане, присталице Тита и Југословене нестаје важна историјска чињеница да су већина затвореника били Срби и да су многи српски затвореници послати у Норвешку да умру у оквиру добро организованог геноцида који је водила држава", рекао је Торесен на крају свог излагања.

Домаћин модератор видео конференције била је Мирјана Живановић из Савеза српских удружења у Норвешкој.