Српска заједница у Швајцарској се опростила са генералним конзулом Зораном Јеремићем

Српска заједница у Швајцарској се одувек трудила да у сарадњи са конзуларним кором осмисли што квалитетнији и занимљивији друштвени живот својим сународницима, радећи на томе да се наша култура и језик очува и пренесе на поколења која су рођена у овој земљи. Много дивних људи памтимо из тих редова. Међутим, имати ту част и задовољство да сарађујемо и учимо од дипломате таквог кова као што је Зоран Јеремић, је привилегија.

Након шест година дипломатског рада у Швајцарској дошло је време за одлазак у заслужену пензију. Овог викенда у Светоуспенском храму на Швамедингену, у Цириху организовано је опроштајно вече са овим великим дипломатом. 

Скуп је започео молитвом Оче наш и благословом оца Бранимира Петковића и оца Мирослава Симјоновића, наставило песмом Николе Грбића Грбе Ово је Србија коју су извели Данијела Бјелица, сопран и Раде Јовановић, вокални солиста и музичар, а потом се окупљенима обратио др Чедомир Паповић.

"Хвала свима који сте учествовали у организацији овог догађаја. Вечерас се налазимо на месту где смо се много пута састајали, а повод је испраћај нашег конзула, нашег пријатеља Зорана Јеремића. Искуство Зорана Јеремића не само у козуларним услугама, већ и у свему што се тицало свих нас, свима нама је била драгоцена. Ово нису хвалоспеви, сви овде присутни знамо колико нам је значила свака мудра реч Зорана Јеремића. Све манифестације, пројекти, организације не би биле тако успешне, да и он није био уз нас. Некад саветом, некад само слушањем али увек присутан, давао нам је снагу и веру да истрајемо. Данас, када је дошао час да се поздравимо са нашим, не само конзулом, већ и пријатељом,  имам утисак да је време са њим пролетело и као да је одувек био са нама, овде.

Верујем да сви овде присутни мислимо исто, човек се тешко растаје од пријатеља и није патетика ако кажем да нам већ сада недостаје, просто ће бити тешко навићи се да Зоран Јеремић није више у Швајцарској. У име свих наших сународника, ваших и наших пријатеља, деце која су много пута своја школска сведочансктва добијала у вашем присуству, бројних уметника којима сте дали ветар у једра стваралаштва и својом пажњом нам показали да ово све што годинама радимо није било узалуд, за све похвале и подршку, конструктивне критике и мудре савете, велико Вам хвала!", рекао је Паповић.

У име свих присутних др Чедомир Паповић је конзулу за успомену и дуго сећање на дане проведене у Швајцарској предао поклон - икону, рад оца Мирослава Симјоновића. Отац Мирослав је поклонио Јеремићу своју тек одштампану ауторску књигу, а амбасадор Брадић је у име сећања поклонио занилмљиву књугу о Алпима уз речи:

"Нама, који се бавимо овим послом, растанци и састанци су саставни део нашег живота. Ова књига подсећа не само на лепоту Алпа, него и на све врхове и долине нашег посла. Желимо нашем Зорану Јеремићу много среће и здравља у пензинерским данима, његов траг је незбрисив."

Дирнут речима свих присутних, лепим поклонима, као и поздравима, господин Јеремић се обратио скупу.

"Драге колеге, драги организатори скупа, оче Мирославе, хвала свима који сте дошли овде вечерас, тиме показујемо да време проведено заједно није било узалуд. Захваљујем госпођи Данијели Бјелици и господину Радету Јовановићу на вечерашњем дивном певању, увек сте ту да увеличате све наше догађаје и молим вас да наставите и даље уколико је то могуће. Предлажем да направите традицију да конзула који буде долазио и одлазио дочекате и испратите овде у нашој цркви, да види народ, свој народ...јер тако се стварају услови за сарадњу и повезивање.

Захваљујем се свима који су радили наш заједнички посао, а то је очување културе, уметности, језика, писма, фолклора, привреде и историје. Задовољан сам што смо и ми и црква радили на истом задатку, а то је заједништво. Трудите се да што више уђете у швајцарске структуре, организације, политичку сцену ове земље. Јако је битно представити нашу земљу у првим редовима. Биће и успеха и тешких времена, велика искушења нас чекају, али не треба престати причати о својој земљи становницима ове земље, то је промовисање културе али и суживот са домаћинима.

Морате знати једно - нема више Арчибалда Рајса, а требаће нам много таквих људи - сад сте ви сви Арчибалд Рајс и пред вама је велика одговорност. Заједно је то могуће. Користим прилику да се захвалим мојој драгој супрузи Љиљани која је све време мог радног века била моја велика подршка, заједно смо 50 година. Делимо изазове и радости овог посла. Није била само ту за мене, већ и за вас. Враћамо се својој деци својим унуцима.

Човек, када одлази увек се једним оком радује, а другим плаче, а тако је и сада...Жао ми је што велики број драгих пријатеља остављам, али ми је такође драго што ћу ускоро загрлити своје унучиће. Растајемо се али ја немам осећај да одлазим, остаћемо у контакту и ето, довиђења у Београду...", обратио се присутнима Зоран Јеремић.

Пуно лепих речи могло се чути о овом дипломати те вечери, а амбасадор Републике Србије у Берну Горан Брадић је рекао:

"Имао сам ту част, привилегију, срећу да дуго радим са господином Јеремићем. Наиме, он је био 8 година конзул у Салцбургу док сам ја био амбасадор у Бечу. У Швајцарску сам дошао у децембру прошле године и имали смо времена неколико месеци да опет сарађујемо. Остаће једна велика празнина, место које није лако попунити, поготову због толиког искуства, знања...Желим му пуно здравља и среће, да ужива са својом продицом, али такође морам рећи да ми је жао што остајемо без доајена дипломатије у Швајцарској. Можда не би било лоше да своје знање пренесе на млађе колеге у Дипломатској академији".

Након предаје поклона, у свечаној сали су се проламали аплаузи захвалности Зорану и Љиљани Јеремић. Програм је завршен са још неколико изворних песама из Србије, али су се у свечаној сали Светоуспенског храма још неко време чули смех, шале и препричавале заједничке успомене.