Професор Ломпар гост српске заједнице у Канади

У организацији Клуба књижевног часописа Људи говоре, угледни професор Филолошког факултета београдског универзитета, др Мило Ломпар, одржао је у Канади низ предавања на тему националног и културног идентитета код Срба, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Бранка Дикановић Трбојевић.

На првом сусрету са српским расејањем у Мисисаги, Ломпар је говорио на тему Од српског становишта Милоша Црњанског до духа самопорицања српских глобалиста, а његов домаћин, др Радомир Батуран, публику је подсетио да је Ломпарова књига Дух самопорицања доживела своје седмо издање.

Србијанци и Срби

Професор Ломпар је подсетио да је све до половине двадесетог века српски народ свој национални идентитет ослањао на светосавско просветно предање и косовску традицију. Трећи битан елеменат српског националног идентитета везан је за историјску судбину и велике сеобе,  а четврти за секуларну државу и дух просветитељства оличену у Доситеју Обрадовићу. Уз Вука, Његоша и државнике, а не политичаре, на челу Србије наша земља у то доба, иако секуларна, у школским програмима велича просветитељски аспект Светог Саве. Ту традицију укидањем школске славе прекида комунистички режим.

Професор Ломпар каже да до краја неизграђени културни идентитет Срба доживљава нова цепања (споља и унутрашњим глобалистичким ставом) па се национално тело дели на србијанско, на Србе из Босне, Крајине, са Косова...иде се толико далеко да се Патријарх СПЦ назива србијанским, а не српским. У међувремену, домаћа интелектуална елита није успела да културни образац заштити јединственим школским програмима бар у крајевима где је то могуће и где има утицаја.

Дела апсолутног емигранта

У најстаријем српском храму у Торонту, цркви Св.Саве на Риверу, професор Ломпар је говорио о улози српског језика као оруђа културе, а у СНА о Милошу Црњанском. Подсетио је на неке судбоносне тренутке у животу генијалног писца, пре свега на његове емигрантске дане у Лондону.

"Милош Црњански није био прихваћен од енглеских власти, није имао заједнички корак са тамошњом српском емиграцијом нити је могао да се врати у Србију. Неприхваћен од земље која му је дала имигрантски статус са забраном повратка у Србију, Црњански је живео у статусу апсолутног емигранта", каже др Мило Ломпар.

Где год да је држао предавање, професор се сусрео са неким од својих бивших студената. Виолета Димитријевић, која је прошле јесени покренула први Салон књиге у Торонту, такође бивши студент, занимала се за рад Задужбине Милоша Црњанског. Председник задужбине, професор Ломпар, најавио је да ће задужбина идуће године објавити дипломатске извештаје Милоша Црњанског из Берлина као и новинске чланке на енглеском језику објављене после 1945. године. Тиме ће, после 25. године рада, сва дела Црњанског- романи, путописи, полемике, новински чланци, бити објављена у критичком (научном) издању.

А по чему ће памтити сусрете са српским исељеницима у Канади?

"Људе највише занима политичка ситуација у нашој земљи. Питају ме незванично, па им ја тако и одговарам - незванично. Причали су ми како никако не успевају да формирају колективну организацију, нити да се окупе око једне идеје. То је проблем нашег народа почев од интелектуалаца - никад нисмо научили да делујемо колективно. Али, оно по чему ћу памтити ове сусрете и што ме је потресло, то је да су у наступу, не само према мени, него и темама које покрећем, овдашњи људи веома добронамерни", каже професор Ломпар за РТС.