Манастир Лешје

Лешје је задужбина жупана Вукослава који је на свом поседу подигао Богородичну цркву у периоду између 1355. и 1360. године и поклонио је манастиру Хиландару.

Због удаљености од Свете горе, овај метох Хиландара, временом је запуштен па су се ктиторови потомци обратили цару Урошу да им манастир Лешје врати у посед. О томе је одлучивао и сам кнез Лазар. Посед је враћен унуку првог ктитора старцу Дионисију, који је био игуман манастира 50 година. Игуман Дионисије био је брижан према манастиру и великој манастирској обитељи па га је деспот Ђурађ Бранковић одредио као члана посланства да од Султана моле дозволу за пренос моштију Светог апостола Јеванђелисте Луке из Грчке у Србију. Тај догађај је описан и сведочи да су мошти светога Луке на најсвечанији начин ношене кроз деспотовину и верује се да су неко време остале и у манастиру Лешје.

Као и многе светиње из средњег века и манастир Лешје је у пожару пострадао и то до те мере запустео, да су му после Првог светског рата тешко пронађени темељи.

Нашао их је деда Иван Марковић, који се, као заробљеник у Првом светском рату, у заробљеништву заветовао да ће, ако се жив врати кући, на том месту сагради црквицу. 

Године 1924. откопани су темељи и саграђена камена црквица на три дирека и покривена лимом.

Приликом последње обнове започете 2004. године, мала црквица је сасвим уклоњена и на средњовековним темељима саграђен је већи храм коме је додата и припрата.

Обновљена је и Кула на старим темељима коју мештани називају Кула Павла Орловића - по имену барјактара Кнеза Лазара.

Кула служи као звоник у коме се налази 10 звона, од којих је једно изливено у Србији, а девет звона у руској ливници Вера.

Манастир Лешје подсећа на руске светиње. Али када у посету манастиру дођу свештеници из Русије, Румуније или Грчке - кажу да је градитељски стил Лешја симбиоза стилова свих православних светиња - руских, румунских, грчких и српских.

У ризници манастира Лешје налази се једна честица Часног Крста Господњег, делић моштију једног од 40 севастијанских мученика и епитрахиљ Светог Јована Шангајског. Приликом освећења цркве у часну трпезу уграђен је и део мошти косовског великомученика Светог Кнеза Лазара.

Богослужења у манастиру Лешје почела су на Велики петак 2005. у обновљеној цркви.

Ове године, уочи Васкрса, у Лешју је јелеосвећењу присуствовало око хиљаду верника, каже за Програм за дијаспору РТС-а сестра Серафима, која се, са још десетак монахиња моли за све нас.