Српска књижевност успешно представљена у Москви

На сајму, који је одржан од 7. до 11. септембра, учествовало је више од 400 руских и страних издавача, из 30 држава. Током пет дана трајања сајма одржано је преко 500 књижевних догадјаја. На српском штанду први пут су заједно наступили чланови Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра.

Председници Савета Београдског сајма књига Зоран Аврамовић, Мирјана Лукић и Љиљана Шошкић најавили су 61. Међународни сајам књига у Београду.

У оквиру сајамских активности српски представници су потписали Споразум о сарадњи Библиотеке Матице српске из Новог Сада и Руске државне библиотеке, на основу кога ће две библиотеке размењивати штампана издања књига, часописа и новина. Сарађиваће и у обради, рестаурацији и дигитализацији рукописа и старе штампане књиге.

У име Удружења књижевника Србије гости сајма били су потпредседник УКС и директор Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, сатиричар Александар Чотрић и преводилац Миливоје Баћовић.

Српско књижевно друштво представљали су Слободан Зубановић, Љубица Арсић и Вуле Журић. Српски ПЕН центар у Москви су заступали проф. др Михајло Пантић, Гојко Божовић, Зорислав Паунковић и Неда Николић Бобић.

Селимир Радуловић је у разговору с челником Руске државне библиотеке Владимиром Гнездиловим истакао да у Библиотеци Матице српске постоји фонд од 50.000 руских књига и предложио је да се у Новом Саду оснује Руско-српска читаоница у којој би те књиге биле доступне, а у Руској државној библиотеци Српско-руска читаоница у којој би се читале српске књиге.Владимир Гнездилов је подржао ту идеју и додао да Руска државна библиотека већ има добру сарадњу са Народном библиотеком Србије и са Београдским универзитетом.

Руска државна библиотека је по богатству фонда - преко 46 милиона јединица, највећа у Европи и друга у свету.