Представљена књига "Деценија илузија" Мајкла Ђорђевића

Поред аутора, о књизи је говорио и историчар Војислав Павловић, најављује Издавачко предузеће Клио.

Књига говори о посредовању српске дијаспоре између Aмерике и Србије током ратова на Балкану у последњој деценији XX veka и распада Југославије. Осећајући одговорност да упозоре највише званичнике у Вашингтону, академску јавност и главне уреднике водећих медија о могућим последицама погрешне политике, они су критиковали и указивали на погубне последице отворања југословенске Пандорине кутије. Њихова многобројна упозорења само су делимично успела у томе, али нису имала утицаја на коначан резултат. Може се слободно поставити теза да је пут Амрике из крвавог блата Балкана, преко Сарајева и Приштине, водио до Кабула и Багдада и у живи песак Средњег Истока.

У саопштењу Клиа се наводи да иако је реч о ауторовом личном виђењу, учињен је велики напор да текст буде лишен субјективности, те да се ослони на документа и оригиналне изворе. Званична, као и приватна преписка, литература, цитати, сачувани су у ауторовој приватној архиви, као и у архивама америчке државне управе, америчког Конгреса, у извештајима разних обавештајних служби, као и у приватним белешкама учесника минулих догађаја које још нису објављене.

O аутору

Мирослав Мајкл Ђорђевић рођен је 1936. у Београду, на Дорћолу, где је завршио Прву мушку гимназију. Емигрирао у САД 1956. године. Радећи као физички радник приштедео новац за школовање и уписао на Универзитет Калифорније, Беркли, где је дипломирао 1960. године.

Током 80-их, уз партнерство неколико најзначајнијих финансијских компанија у Америци основао две финансијске фирме: УСФ&Г Фајненшл секјурити (USF&G Financial Security), а потом и њену наследницу - Капитал геранти компани (Capital Guaranty Company) коју је извео на Њујоршку берзу 1993. године. Под његовим вођством у току десет година, Кепитал геранти је финансирала преко 18 милијарди долара инфраструктурних пројеката.

Поред великих захтева бизниса и других активности у америчкој политици и јавном животу, Ђорђевић је 1990. године зачео иницијативу и био главни оснивач Конгреса Српског Уједињења. Био је први председник ове интернационалне српске органзиације у дијаспори чији циљ је био очување српског идентитета и помоћ матици за обнову и напредак. У току целе деценије он се врло активно ангажовао и неуморно радио да заштити српске интересе и спречи америчке грешке у грађанском рату Југославије. Крајем 1999. године, да би помогао уједињење демократске опозиције у Србији у циљу транзиције у демократију, покренуо је и организовао Сент Андрејески сабор у Мађарској. Ту се одржао први сусрет између преставника свесрпске дијаспоре и челника демократских снага у Србији од 1944 године.

Добитник је бројних признања, попут Медаље Американизма од Националног друштва кћерки Америчке револуције, Одликовања за изузетност од стране Америчког савета безбедносности, Ордена југословенске заставе другог степена за патриотски рад у дијаспори, а касније је одликован Орденом Немање другог степена. Уврштен је у чувену публикацију Ко је ко у Америци још од 1983. године.

Ђорђевић је аутор многих професионалних и других публикација, као што су књига есеја О Срећном животу, и његова књига поезије, као и књиге: Морално друштво и модерна држава. Преписке 1991-1999 Мирослав Мајкл Ђорђевић и Добрица Ћосић.