Модернизација пруге Прагерско-Ходош

Министар за инфраструктуру, др Петар Гашпершич и министар без портфеља, задужен за развој, стратешких пројеката и кохезија Аленка Смркољ представио је цео пројекат и напоре Словеније у области коришћења европских фондова.

Градоначелник Мурске Соботе Александер Јевшек у Мурској Соботи примио је премијера Републике Словеније Мира Церара. Повод за долазак председника Владе Словеније и његове екипе у Мурску Соботу је завршетак радова на изградњи електрификације задњег дела железничке пруге у дужини 59 километара, од Прагерског до Ходоша на словеначко - мађарској граници. Тај део је задњи део железничке пруге у Словенији, који није био електрифициран и по коме су возиле дизел локомотиве.

На железничкој станици у Мурској Соботи пред великим бројем Словенаца и Мађара, наравно и политичког врха словеначке Владе задње метре направила је дизел локомотива и отишла заувек у заборав. На пругу је затим стигао електрични воз Пендолино ИЦС у кога су се сместили председник Владе Миро Церар са словеначким министрима и градоначелницима општина из Помурја.

Заједнички су се одвезли са електричним возом до мађарске границе и града Ходоша где су их на железничкој станици сачекали политичари Мађарске на челу са министром спољних послова и трговине Петром Сзијатром. Са мађарским гостима су се сви заједно вратили у Мурску Соботу, где их је сачекао велики број становника ове словеначке покрајине.

Велики успех словеначке државе за изградњу задњег дела електрификације железничке пруге повезао је словеначке железнице од Копра до Будимпеште и даље до држава Источне Европе. О успеху електрификације говорили су: Миро Церар, председник Владе Словеније и мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сзијарто.

Пројекат за модернизацију железничке пруге Прагерско-Ходош спроведен је у две фазе:

Фаза 1 - укључивала је реконструкцију, електрификацију и модернизацију пруге за брзине до 160 км / час.

Фаза 2 -  укључује модернизацију путних прелаза и извршење пролаза на железничким станицама.

Пројекат представља највећу инвестицију у железничке инфраструктуре од 2007. до 2016. године. Овај пројекат спада међу најмодерније у Словенији. Укупна инвестиција је износила 465 милиона евра, док је Кохезиони фонд Европске уније допринео 207.03 милиона.