Истрага Његоша

У Црној Гори све су бројнији и све гласнији они који тврде да је актуелна власт стварањем новог човека, свесног свог црногорског идентитета, потпуно унизила, и готово затрла, трагове српског националног идентитета.

Да су српки народ и српска култура брутално дискриминисани можда је највидљивије у образовном систему, где се та "расрбизација" и најнепосредније спроводи, посебно преко школских програма за језик и књижевност.

Тако су црногорски експерти, осим што су створили "нов" језик, од књижевних анонимуса направили великане, а од Мирослављевог јевањђеља документ црногорског језика.

Црногорски средњошколци данас уче да је овај најстарији српски ћирилични рукопис писао осамдесетих година 12. века у Котору извесни Зећанин, Црногорац, Варсамелеон.

Из истих уџбеника избачена је српска средњовековна книжевност од Светог Саве, Доментијана све до Доситеја Обрадовића; нема српске епске народне поезије, али ни преко 40 српских писаца. Њихово избацивање оправдано је начелом да је квалитет а не национални критеријум био одлучујући фактор.

Тако је у Црној Гори могуће да према критеријуму квалитета писаца и књижевних дела буду избачени или значајно редуковани Бранко Ћопић, Чика Јова Змај, Десанка Максимовић, Михајло Лалић, Добрица Ерић, Петар Кочић.

Критеријум квалитета не задовољава Крвава бајка ни Плава гробница, а под "ревизорском" палицом нашао се и сам Његош и његово дело.

У емисији говоре писци, песници, професори српског и црногорског језика, новинари и министар просвете у Влади црне Горе.

Аутор емисије је Милена Вујовић

Сниматељ Димитрије Хаџи Николић

Реализација Маја Мандић