"Хамам Балканија" у Лондону

Владиславу Бајцу су за протеклих тридесетак година награђене, преведене, и објављене у иностранству многе књиге - од хаику поезије преко збирки приповедака до романа, али је позив да лично у једној од најстаријих, најугледнијих и највећих библиотека у свету одржи предавање и представи свој роман, како каже, највеће призање до сада.

Бајац је први српски писац коме су се "отвориле двери" ове библиотеке да са места на коме су стајали највећи писци света говори, не само о свом роману већ и о српској књижевности. 

Његов британски издавач Истрос организовао је у Британској библиотеци Балкански дан креативности и идентитета уз помоћ угледне енглеске културне институције Уметничког савета (Arts Council) и неколико професора славистике и стручњака за културу Балкана и Југоисточне Европе. Ова манифестација је одржана у библиотечком Аудиторијуму. То је највећа сала за предавање и има 250 места. Била је испуњена до последњег места.

Скуп је у отворила проф. др Весна Голсворти, Београђанка по рођењу, сада познати професор енглеске књижевности на лондонском Кингстон универзитету. Почасни говорници били су Дубравка Угрешић и Владислав Бајац.

Како је објаснио Бајац, његово обраћање је обухватило, поред свих делова бивше Југославије и наше непосредне суседе - Мађарску, Румунију, Албанију, Бугарску и Грчку. Све виђено из београдске визуре.

Програм Балканског дана одвијао се затим у форми панел дискусија. Прва је била посвећена теми Балкан споља и изнутра у којој су учествовали писци из тог региона, али и угледни универзитетски професори и стручњаци за Балкан. Кустос у Британској библиотеци, пореклом из Србије, Милан Грба је говорио о неким ретким књигама са Балкана у поседу лондонске библиотеке.

Проф. др Небојша Радић, професор на Кембриџу и директор Програма за језик и књижевност Балкана у 21. веку, представио је специјално издање часописа за културу "Васафир" посвећено Балкану у коме је био и изузетно позитиван приказ Бајчевог Хамама.

На крају Балканског дана било је организовано књижевно вече Балканизација на коме су представљене књиге са тог подручја за које се сматра да су најрепрезентативније. 

Хамам је био у најужем избору за НИН-ову награду, преведен је на 15 језика, добио је међународну награду Балканика као најбоља књига у региону и цењено признање Исидора Секулић. Био је и на листи најчитанијих књига у Србији. У припреми је америчко издање. За овај роман заинтересован је и издавач из Кине, а у октобру би требало да се појави превод на француски језик.