Живот са смислом

Арно Гујону се жеља да помогне Србима на КиМ, јавила за време мартовског погрома 2004. године, када је имао само 19 година и дешавања пратио преко медија у свом родном Греноблу.

„Већ тада сам био свестан да је било пуно неправде, а у нашој породици смо увек неговали француско-српско пријатељство. А када сам видео да су Срби са Косова протерани 2004. године из својих домова, да су жртве погрома, да се спаљују њихове цркве, њихове куће, био сам шокиран и револтиран. Тада сам одлучио да са својим братом оснујем организацију Солидарност за Косово и да конкретно помогнемо тим људима.

А знате да сте урадили праву ствар кад стигнете на лице места. Тада видите да деца, која нису крива ни за шта, живе иза бодљикавих жица, иду боса по снегу, да нико не брине о њима и као да њихова патња није вредна помена...Тада схватите да радите праву ствар и добијете жељу да наставите у том правцу", рекао је у емисији "Србија на вези" Арно Гујон.

За ових 10 година допремили су помоћ у вредности од 1,5 милиона евра, имају више од 8000 донатора, децу са КиМ су водили на море, опремају њихове школе, захваљујући њему Французи снимају и документарни филм о Србима на Косову, владика Теодосије је дао интервју за Фигаро и на тај начин помогао да се истина о Србима чује и шире...Његова организација је помогла прављење фарме алпских коза на КиМ, а носилац пројекта је епархијска народна кухиња Мајка девет Југовића...План за ову годину је и да се опреми млекара.

О књизи

Сви моји путеви воде ка Србији је књига коју је недавно промовисао, а у њој се, између осталог, може наћи и одговор на питање које му најчешће постављају, а то је шта га је привукло Србима и Србији.

„Ја сам овом књигом хтео и да се захвалим нарочито Србима на Косову, онима које сам упознао. Обично се мени људи захваљују за помоћ коју смо донели, али ја се никад нисам њима захвалио за оно што су они мени донели и пружили. Не знам колико сам успео да променим нечији живот, у сваком случају не онолико колико сам желео, али они јесу променили мој, а то се и налази у књизи. Не бих данас био овде са вама, говорио на српском језику, да нисам упознао те људе 2004. године", каже Арно.

О смислу живота и српским поделама

По завршетку студија технологије, одбио је посао у једној престижној, француској козметичкој индустрији.

„Одбио сам посао, јер је у то време организација радила пуном паром, а још нешто ме је мучило, а то је смисао живота. Размишљао сам, ако прихватим овај посао, живео бих у Паризу на високој нози, притом нисам неко ко ниподаштава материјални успех уколико је он частан, али какав је смисао тога...За 30-35 година када се будем осврнуо иза себе, можда бих помислио да сам промашио. Можда бих успео да се продаје више шминке...", искрен је Арно.

Намеће се и питање шта највише цени, а шта замера Србима.

„Има пуно ствари које ценим код њих - храброст, племенитост, поштовање традиције, сматрам да је то везивно ткиво неког друштва. А оно што замерам је подела, јер ако је народ уједињен, јачи је у суочавању са будућношћу. Ја верујем и надам се да ће српски народ бити уједињен у будућности, јер Србија иде напред, а српски народ је заслужио бољу будућност од оне коју је доживео крајем 20. века", закључује Арно.

Уредници емисије Нада Вукелић и Мирослав Карлица, са гостом у студију разговарала Нада Вукелић.