"Тиња Калаз" - мултимедијални перформанс у Будимпешти

У препуној позоришној сали на "пештанском Бродвеју" 1. марта одржана је промоција романа српског писца из Мађарске Петра Милошевића. Његов роман Тиња Калаз приказан је у виду мултимедијалног позоришног перформанса с пројекцијом спотова и фотографија, јавља прес служба издавачке куће Агоре, која је, са Задужбином Јакова Игњатовића из Будимпеште, штампала књигу у децембру 2013. године.

Публику је поздравио председник Задужбине Јакова Игњатовића др Радомир Ластић а роман је представио директор издавачке куће Агора Ненад Шапоња.

Одломке из књиге читали су глумци Српског позоришта у Мађарској Зорица Јурковић, Катица Шокац, Милан Рус, Јосо Маториц и Тибор Ембер, а на клавиру је свирао џез-музичар Мирко Милошевић. Коментаре уз прочитане одломке и пројектоване спотове и слике дао је аутор романа Петар Милошевић.

О књизи

Прича о најсевернијим Србима, онима који су живели и још увек живе у околини Сентандреје у Мађарској, може се видети и као препознавање тачке у којој се спајају емоција Коштане Боре Станковића и музичка фраза Џимија Хендрикса.

Необичан пут Миткетових дуката од Врања на југу, па до Печуја и Калаза на северу, у овом калеидоскопском роману, исприповедан је као низ паралелних историја. 

Окосницу романа Тиња Калаз чини прича о пресађивању Станковићеве Коштане у Калаз, где живи јунакова кузина која је у младости играла ту улогу у једној школској представи. Сада се оживљавају успомене и спрема се нова верзија. Јунак одлази у Врање у потрази за траговима праве Коштане, то јест Малике Еминовић, по којој је Станковић формирао лик своје драме. У међувремену се и у Калазу одигравају паралелни догађаји, те се иста радња развија на четири нивоа, а око њих аутор развија панораму свог родног села, оживљава и измишља ликове и догађаје из прошлости Калаза.