Обележен Дан државности Србије у Канади

Пријем је приредила отправница послова Мирјана Шешум-Ћурчић која је у обраћању гостима истакла значај српског "националног дана". Она је говорила о процесу придруживања Србије Европској унији, као и о новијем развоју српско-канадских односа и споразумима који ће допринети њиховом продубљивању.

Србија и Канада закључиле су Стратешки споразум о привредној сарадњи, споразум о избегавању двоструког опорезивања, а окончан је и преговарачки процес о заштити страних улагања.

Председник канадског Сената захвалио је генерацијама досељеника из Србије који су дали и дају свој допринос развоју његове 147 година младе земље.

Ноел Кинсела је најавио могућност оснивања Српско-канадског савета за привредну сарадњу, о чему је било речи и током посете канадске парламентарне делегације Београду и Новом Саду, коју је он предводио у септембру прошле године.

Пријему поводом Дана државности Србије присуствовала су и тројица посланика канадског парламента, високи званичници канадских министарстава спољних послова и трговине, одбране и других државних институција.

Позиву за пријем у великом броју одазвали су се и највиши припадници дипломатског кора.

Међу гостима - Отављанима, били су и последњи канадски амбасадор у бившој Југославији Џемс Бисет и војни новинар и писац књига о рату на Косову Скот Тејлор.

Амбасада је угостила и почасног конзула Србије у Ванкуверу Предрага Владиковића, сликарку Марину Гавански из Монтреала, младе чланове фолклорних група Легенде и Коло, представнике управе црвено-школске општине Свети Стефан и Кола српских сестара, затим Српског позоришта у Отави, Српских винских витезова и других исељеничких организација у канадској престоници.

Дан државности Србије обележава се на Сретење, 15. фебруара, у Србији и широм света где Србија има своја дипломатска и друга представништва и где живе исељеници српског порекла.

Тај дан је и знак сећања на 15. фебруар 1804. када је у Орашцу, под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа, почео Први српски устанак.

На исти дан 1835. године, на Великој народној скупштини у Крагујевцу, проглашен је први Устав Србије - Сретењски устав, који је означио и почетак савремене српске државности.