Конференција Срба средње Европе

Бранка Кубеш, председница Српског удружења Свети Сава из Прага, иницијатор и организатор Конференције позвала је у Праг представнике Срба из осам држава Средње Европе на трoдневну радну конференцију, на којој су делегати расправљали о активностима које би Срби требало да спроведу у циљу што квалитетнијег живота на тим просторима.

Конференција је одржана у просторијама Српског културног центра у Прагу од 28. до 30. новембра, а присуствовали су: Маја Митровић, амбасадор Србије у Чешкој Републици, Вукман Кривокућа, помоћник директора Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Звонко Шошевић, саветник Канцеларије, Владимир Скалски, потпредседник Светског савеза Словака, Здењек Опатшрил, Чешко-моравски словенски савез и Михал Дзјуба, Свекозачки савез Чешких земаља и Словачке.

У Праг су допутовали и Драган Станојевић из Украјине, председник Скупштине Дијаспоре, Звонимир Јовановић из Швајцарске, потпредседник Скупштине Дијаспоре, делегати - Маринко Марков, Огњан Крстић, Рајко Корња из Румуније, Никола Тодоровић и Раде Бакрачевић, представници из Словеније, Зоран Алексић из Аустрије, Драган Јаковљевић из Мађарске, Ђуро Плавшић и Миодраг Крецуљ из Немачке, Бранка Кубеш, Раде Луковић и Ратко Шкорић из Чешке, Стане Рибич и Матеа Буцало из Словачке и као почасни члан Милутин Мићовић, делегат Скупштине дијаспоре за Црну Гору.

Разматране су теме: статус Срба, учење српског језика, статус српских школа и очување идентитета и традиције Срба у земљама средње Европе.

Срби, који живе на свих пет континената, у неким земљама имају статус националне мањине, где, уз државну помоћ, могу да раде на очувању српске културе и језика. Срби имају статус националне мањине у Мађарској и Румунији а од пре неколико година и у Чешкој и Словачкој.

Представници признатих српских мањина Бранка Кубеш из Чешке и Стане Рибич из Словачке преузели су иницијативу за помоћ Србима из Словеније, Немачке, Аустрије и Италије у напорима за остваривање статуса националне мањине.

Велику стручну помоћ учесницима конференције пружили су Вукман Кривокућа, помоћник директора и Звонко Шошевић, саветник Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Закључке Конференције су сви делегати једногласно прихватили:

1. Одлучено је да се предузму заједнички кораци који ће водити ка остваривању статуса националне мањине у земљама у којима Срби то нису остварили - Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Републици Словенији.

2. Констатовано је да настава на српском језику најбоље функционише у Румунији и Мађарској, односно у српским гимназијама у Темишвару и Будимпешти, које су део државног школског система. Допунска настава је најбоље организована у Швајцарској, а спорадично, упркос великим потребама, у Немачкој. У Чешкој Републици, Словачкој Републици, Републици Словенији и Републици Аустрији не постоје званичне школе за учење српског језика. Установљено је да је недостатак наставног кадра, адекватно и правовремено финансирање школа и редовно обезбеђивање уџбеника, проблеми које што пре треба решити. Одлучено је да се тражи достављање буквара и других наставних средстава за српске ђаке у Швајцарској и другим земљама где за то постоји потреба.

3. Једногласно је оцењено да неговање српске традиције и очување идентита представљају приоритет српских заједница у државама Средње Европе, у чему је помоћ матице неопходна.
ш за организацију Конференције, која ће се дуго памтити међу Србима из Дијаспоре.

4. Указана је потреба да се размена идеја и информација започета на овој конференцији, настави и путем електронске комуникације. У циљу одржавања континуитета ове конференције, учесници су предложили организовање скупа о медијима у Средњој Европи.
Учесници конференције указали су на важност укључивања званичних институција Републике Србије у решавању положаја Срба у Средњој Европи.

Изложба дечјих ликовних радова

Пре почетка конференције отворена је изложба слика, које су деца из Србије насликала на тему Народне ношње и кола мог народа, а награђене су на међународним конкурсима у целом свету. Изложбу слика омогућило је Српско културно друштво Штајерска заједница из Марибора. Аутор изложбе је Михаило Лишанин из Цеља а организатор Раде Бакрачевић из Марибора.