Гасе се лекторати српског језика у свету

Ситуација са лекторатима српског језика у свету веома је забрињавајућа јер се из године у годину гасе или се услед недостатка наставника постављају лектори хрватског или босанског језика, показало је истраживање тима Темпус Рефлес пројекта.

Осим тога, није јасно утврђено који орган у Србији је надлежан за изучавање српског језика у свету, речено је на скупу у Ректорату Универзитета у Београду, на којем су представљени најновији резултати у овој области.

Сарадник у истраживању Соња Хорњак, до скоро лектор српског језика у Гранади, док се лекторат није угасио, подсетила је на скупу да је за време бивше Југославије постојало на стотине лектората по целом свету и хиљаде заинтересованих ученика и студената да уче тада српскохрватски језик.

Она је истакла да данас не постоји ажурирани преглед, списак лектората и катедри где се изучава српски језик у свету.

За време СФР Југославије српскохрватски језик се изучавао на четири континента, у више од 30 држава света. У Европи је предњачила Немачка са двадесетак лектората, а слично је било и у Француској, Италији...

Данас се српски узучава само на неколико места у поменутим земљама а стање се и даље погоршава, рекла је Хорњак.

Лекторати су угашени у неким земљама у потпуности. Тако је у Шпанији од октобра укинут лекторат у Гранади услед недовољног интересовања студената. Прошле године је био само један студент, а претходних на десетине њих.

У многим земљама је број лектората смањен, а српски језик се данас као самостални студијски прогам изучава у само 12 градова у Европи, показало је истраживање.

Тако се на пример у Трсту српски изучавао пет година, али одласком проф. Марије Митровић у пензију свео се на једну годину.

У Торину током 2012/13. прву годину похађала су четири студента, другу и четврту два, а трећу и пету ниједан.

Међутим, у САД је заинтересованост за српски језик велика. Изучава се у оквиру босанско-хрватско-српског језика на славистичким студијама са релативно великим бројем студената и на пуно универзитета. Ово нису лекторати нити самосталне катедре за српски језик, него предмети, курсеви у оквиру студијских програма славистике, указано је на скупу и као проблем наведено и то што нису јасно дефинисани ни критеријуми за избор лектора.

С обзиром на то да је значај лектората огроман не само за наш језик и културу него и за државу, политику, економију, на скупу је закључено да је неопходно утврдити стратегију за побољшање квалитета изучавања српског језика у свету и повећање интересовања страних студената.

Тим Пројекта Темпус Рефлес три године ради на развоју политика језичког образовања у Србији.