Контролни попис у БиХ

Иако су се током пописа становништва у Босни и Херцеговини грађани учестало жалили на поступке пописивача приликом уписивања етничке припадности, вероисповести и језика, ова питања су изостављена у постпописној анкети која почиње сутра, пишу бањалучке "Независне новине".

Активисти пројекта "Пописмонитор", у склопу којег су бележени приговори пописаних становника, подсећају да су се бројни грађани жалили управо на начин како су уписивана ова "шкакљива" питања, тако да остаје нејасно зашто она неће бити третирана и током такозваног контролног пописа.

"Лидери неких политичких партија већ су изашли са подацима колико је којих становника по етничкој припадности. Сам приступ, према којем током ове анкете неће бити тих питања, говори на који начин се попис спроводио и да се није ишло на то да се добију прави показатељи", критикује члан тима "Пописмонитора" Далио Сијах.

Са друге стране, из статистичких служби кажу да ће упитници за ову анкету, која траје од 2. до 10. новембра, бити слични оним у попису, али знатно краћи, пошто неће обухватати сва питања која су већ постављена.

"Сврха постпописне анкете је да се добију мере квалитета пописа становништва, које ће сведочити о употребној вредности пописних резултата у будућности", наглашавају саговорници дневника из статистичких институција.

Координатор Радне групе за постпописну анкету Републичког завода за статистику Републике Српске Дарко Маринковић истиче да су грађани током контролене анкете, такође, дужни да дају податке контролорима.

"Законска регулатива која је важила за попис важиће и за ову анкету. Постпописна анкета заправо је саставни део пописа", објаснио је Маринковић.

У постпописну анкету неће бити укључене све општине у БиХ, већ укупно 107, с тим што ће из тих локалних заједница бити изабран мањи број пописних кругова за контролу. Очекује се да ће на тај начин у узорак бити изабрано око 16.000 домаћинстава, односно 50.000 особа.

Попис је спроведен од 1. до 15 октобра први пут након 1991. године.

Надлежни су раније најавили да би први, прелиминарни резултати пописа требало да буду познати тек у јануару, али су се у појединим медијима већ појавиле спекулације, према којима је у овој држави 54 одсто Бошњака, 32,5 Срба, а 11,5 процената Хрвата.

Истовремено, писано је и да непотпуни подаци показују да је у неким градовима у Српској инжењеринг, пре свега од стране Бошњака, "надувао" број становника, а многе је изненадио и податак према којем, наводно, у Бањалуци живи око 199.990 особа.

Сав пописни материјал из пописних комисија локалне самоуправе достављен је у централно место за обраду у Источном Сарајеву, како је и планирано, потврђено је из Агенције за статистику БиХ.

"Припрема централног места за унос и обраду одвија се по плану. Складишни простор је на време уређен, сав пописни материјал с терена је на време достављен, евидентиран и архивиран, тако да су пописнице спремне за унос података", кажу у Агенцији и додају да је примљено око 100 тона пописног материјала.