Скуп о очувању и заштити наслеђа Србије у свету

"Право Србије је да кроз међународну културну сарадњу и дипломатију захтева признавање свих благодети у области заштите и очувања културне баштине у иностранству као саставног дела њеног националног идентитета", рекао је на отварању скупа директор Института за међународну политику и привреду Душко Димитријевић.

Конференцију, пету по реду, организују Институт, београдски Централни институт за конзервацију и Етнографски музеј Београд, а сарадник Института др Видоје Голубовић указао је на задатак да све што спада у ову категорију наслеђа буде на евиденцији, у каталозима и да се све надлежне институције у Србији нађу на једном месту.

"Немам довољно сазнања зашто је то разједињено, зашто толико министарстава има одељења за међународну културну сарадњу", упитао је Голубовић.

Наводећи да се укупна дешавања у држави одражавају и на овај проблем, Голубовић је истакао да има пуно и неразумевања.

"Често не разумемо шта то значи ако је неко одавде потекао па у свету направио нешто што припада категорији културног наслеђа. Не би требало да питамо ко је власник, него чија је идеја, ко је то направио, сачувао", рекао је Голубовић.

Голубовић је нагласио да имамо пуно непокретног и покретног културног наслеђа и питање је, да је остало у Србији, да ли би било сачувано. Сада је веома важно да то стално приказујемо без обзира на то где се налази и истакао да је ово веома важно питање и да, на пример, не треба заборавити шта је православна црква радила у Јужној и Северној Америци и шта је сачувано.

Тако и у Пољској где се налази православни манастир, не знамо колико људи за то зна, као и цркву у земљи у Аустралији, све је потекло од људи са овог поднебља, који су тамо сачували свој идентитет, истакао је Голубовић.

Током конференције чији се један део одржавао у Централном институту за конзервацију, теме су биле дипломатија и културно-историјско наслеђе Србије у иностранству, непознати српски писци у америчком расејању, сукцесија и положај српске мањине у Хрватској, као и споменик краљу Петру Другом Карађорђевићу у Бијељини.

Било је речи и о Цркви Богородице београдске из 1523. у Београдској махали у Цариграду, српским војничким гробљима и спомен обележјима на простору Подрињско-романијске регије из септембра, октобра 1914, Спомен обележју на Српском војничком гробљу у Тунису и друго.