Циљ - зауставити повратак

Последњег дана августа истекао је рок до када су бивши носиоци станарског права из Хрватске могли да поднесу захтев за стамбено збрињавање на територији ван подручја од посебног државног интереса.

Избегли Срби из Хрватске лош одзив тумаче тиме што програм стамбеног збрињавања не задовољава, како кажу, ни минимум њихових загарантованих права и супротан је Бечком споразуму о сукцесији. О томе би желели да разговарају и са хрватским председником Ивом Јосиповићем, који би у октобру требало да посети Београд.

Према подацима ОЕБС-а, у Хрватској је одузето станарско право за 32.000 станова, док према евиденцији избегличких удружења, тај број достиже 40.000. У понуђеном програму стамбеног збрињавања нема ни речи о враћању одузетих станарских права, нити правичној компензацији, као што је гарантовано Бечким споразумом, кажу у Асоцијацији избегличких удружења.

У протеклих 10 година спровођења програма, било је расписано шест рокова, а пријавило се само 6.000 бивших носилаца, објавила је Радио телевизија Републике Српске.

„Ако је само око 1.500 станова из тог програма решено, а само су два стана откупљена, онда не знам ко може данас да каже да је тај програм успио. Значи, то није био програм који је требало да допринесе да се проблеми реше, него просто, као што се показало до сада - да се заустави повратак", рекао је Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске.

Стамбено збрињавање не може бити замена за одузета станарска права, истакао је Будимир. Спорни су и услови да онај ко се пријави - нема стамбену јединицу на простору бивше Југославије, мора потписати изјаву под кривичном и материјалном одговорношћу да ће се вратити у Хрватску, а цена откупа је, каже, изузетно висока. Зато ће Асоцијација иницирати сарадњу са институцијама Србије и поново покренути активности према међународној заједници како би проблем коначно био решен.

„Сада је ситуација таква да се ствар мора вратити на почетак, нема збрињавања - треба вратити украдено, а украдена су станарска парава", рекао је Раде Матијаш, председник Одбора Асоцијације за одузета станарска права.

Избеглице очекују да се досадашњи међународни споразуми поштују и да у оквиру разговора о сукцесији Србија да буде покренуто и питање враћања одузетих станарских права.

Славка Драшковић, директорика Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, нагласила је да то питање не сме остати нерешено, као и да никада није касно и да се оно увек мора стављати на дневни ред, а Србија ће дати подршку.

Избегличка удружења желе да о овој проблематици разговорају и са Јосиповићем, када у октобру стигне у посету Србији. Очекују да њихов проблем буде позитивно решен у складу са стандардима који важе у свим цивилизованим земљама.