Брже решавати проблеме Срба у Хрватској

На седници Одбора којој су присуствовали политички представници Владе Србије, Срба у Хрватској, удружења избеглих и прогнаних и српског Тужилаштва за ратне злочине, председник одбора Александар Чотрић рекао је да то скупштинско тело даје подршку нормализацији односа с Хрватском, али и да у односима две државе постоје бројни проблеми.

Одбор поздравља пуноправно чланство Хрватске у ЕУ и очекује да ће то подринети вишем нивоу поштовања и заштите права националних мањина укључујући и српску, најбројнију у Хрватској, један је од закључака Одбора.

Овај скупштински Одбор очекује да ће међународне организације, пре свега институције ЕУ, појачано надзирати поштовање личних и колективних права припадника националних мањина заснованих на прописима Хрватске и међународним документима.

Подржавајући пуну нормализацију и побољшање односа Хрватске и Србије, Одбор је позвао представнике власти Србије и Хрватске да започну дијалог о закључењу споразума о двојном држављанству, да интензивирају активности на спровођену Анекса Г Бечког споразума који се односи на положај Срба, статусна права и приватну својину и да приступе почетку ревизије споразума о социјалном осигурању.

Такође, Одбор је позвао органе власти у Хрватској да процесуирају починиоце ратних злочина над Србима и да убрзају процес утврђивања судбине несталих лица, пренео је један од закључака председник одбора, Александар Чотрић.

Чланови тог скупштинског тела позвали су надлежне у Хрватској да обезбеде повратак одузете имовине Србима и накнаду штете за уништену, оштећену или несталу имовину, правично решавање нерешених питања носилаца станарског права, конвалидације радног стажа и других материјално-статусних питања.

Како је речено, Одбор са забринутошћу прати многобројне и континуиране случајеве физичких и вербалних напада на припаднике српског народа у Хрватској и угрожањава њихових материјалних добара и позива институције Хрватске да у кратком времену на правичан и законит начин реши случај 83. годишњег Милета Дакића.

Дакић, магистар историјских наука ухапшен је маја 2011. на граничном прелазу Рача, а августа те године органи БиХ су га изручили Хрватској, у којој је осуђен због подстрекавања на убиство три хрватска полицајаца 1991. године.

На поновљеном суђењу у Хрватској ниједан од 28 саслушаних сведока Дакића није теретио за то кривично дело, речено је на седници.

Такође, закључено је да Одбор са посебном забринутошћу прати случајеве хапшења 12 Срба у Трпињи код Вуковара, 11. јула, под оптужбама за ратне злочине пре 22 године.

"Очекујемо да се ови случајеви од полиције, државног тужилаштва и судова Хрватске решавају у разумним временским роковима, уз пуно поштовање процесних и других законских права ухапшеника", један је од закључака Одбора, уз оцену да начин на који је изведено хапшење у Трпињи изазива застрашивање и оправдану забринутост припадника српска заједнице у Хрватској.

Чланови Одбора позвали су Хрватску да омогући припадницима српске заједнице јавну употребу српског језика и ћириличног писма, информисање, истицање ознака и натписа, образовање на српском језику и ћириличном писму и да обезбеде финансијска средства за рад српских школских, културних, просветних, научних и привредних организација.

Одбор је позвао Народну скупштину Србије, владу, председника Републике Србије, Канцеларију за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и друге органе и институције у Србији да развијају и унапређују односе матичне земље са припадницима српске заједнице у Хрватској и да, поред осталог, приужају пуну дипломатску и правну заштиту држављанима Србије и Србима у Хрватској против којих се воде судски поступци због учешћа у ратним сукобима 90-их година прошлог века на подручју бивше Југославије.

Седница одбора на којој је разматран актуелни положај Срба у Хрватској заказана је на иницијативу председника Коалиције удружења избеглица и посланика Миодрага Линте, а присуствовали су јој релевантни политички представници Срба из Хрватске, председник Српског народног већа Милорад Пуповац, председник Самосталне демократске српске странке Војислав Станимировић и представници других странака, челници избегличких организација и удружења у Србији, представници Тужилаштва за ратне злочине.