Обележена стогодишњица Брегалничке битке

У комеморативним обележавањима стогодишњег јубилеја Брегалничке битке учествовали су представници Амбасаде Србије у Скопљу, српских асоцијација у Македонији, делегације Републичког, покрајинских, окружних и општинских одбора Савеза потомака ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920. године из Београда, Врања, Лековца, Прокупља, Ниша, Лепосавића, Бруса...

Поводом обележавања века историјске битке на Брегалници из 1913. године, после више деценијског заборава, немара, први пут су потомци погинулих ратника на ту операцију подсетили обиласком попришта боја, без правог обележја. Нажалост, уништена су и затрта војничка гробља погинулих српских војника у том делу Македоније.

Градоначелник Штипа, Илчо Захариев, примио је поводом обележавања јубилеја Брегалничке битке Драгицу Јањић, конзула Амбасаде Републике Србије у Скопљу, Зорана Антића,  градоначелника Врања, Љубомира Марковића, председника Републичког одбора Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920, Бору Ристића, председника Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији и Милутина Станчића, руководиоца Културно инфомративног центра Срба „Спона".

У веома срдачном разговору Захариев је подсетио на заједничка трагична историјска искуства и ратне последице чији су ожиљци оставили сурове трагове на генерацијама српског и македонског народа.

Те последице и историјски трагови огледали су се и на становништву Штипа и ширег дела источне Македоније, за време и после балканских и Првог светског рата. Но, војничка гробља, костурнице, обележја и меморијали тих ратника, на жалост, остала су без икаквог обележја.

Захариев је после пријема свих учесника свечаног обележавања јубилеја Брегалничке битке у општини Штип, заједно са гостима обишао историјске локалитете Јежево поље, Врзаково и село Сарчиево, где је на 300 метара од некадашње линије главног фронта боја, сада подигнут православни храм и сеоска чесма.

Учесници свечаности су потом обишли Спомен костурницу страдалим српским војницима из балканских и Првог светског рата у селу Доње Карасларе код Велеса.

Пред Спомен капелом, учесницима се обратила Драгица Јањић, конзул Србије у Скопљу.

Одржан је историјски час, положени су венци, свеже цвеће и запаљене свеће. У рециталу потомака српских ратника из Ниша и Прокупља, посебан утисак су оставили стихови песама Два витеза, Орловима са Кајмакчалана, Непознато дете из 17. пука.

"Венце на овај историјски јубилеј када обележавамо 100-годишњицу Брегалничке битке из 1913. полажемо овде у Спомен костурници у селу Доње Карасларе, где почивају кости јунака учесника Првог и Другог балканског рата, али и Првог светског рата, што представља синоним жртава из свих тих ратних година. Шест година, од 1912. до 1918. у којима је драга Србија полагала и положила испит из одбране отаџбине. Овде почивају деца Србије из читавог тог периода", подсетио је Марковић на комеморативном скупу.

Капела

Свечаности обележавања 100. годишњице Брегалничке битке завршене су рециталом потомака српских ратника у Спомен капели Доње Карасларе.

Меморијал се налази на најлепшем пропланку изнад села Доње Карасларе код Велеса, одакле се пружа диван поглед на долину Вардара. Ту је 1928. године, изграђена спомен-костурница са криптом у којој се налазе посмртни остаци палих ратника из балканских и Првог светског рата.

Највећи број сахрањених посмртних остатака погинулих и умрлих српских војника у костурници је из битака које су се непрестано водиле при повлачењу турске војске после пробоја фронта у операцијама чувене Кумановске битке 1912. у Овчјем пољу и при форсирању реке Вардар, све до планинског превоја Плетвар.