Драшковић: У Скупштини ће се водити дијалог

"Ове године предвиђамо рад у оквиру радних секција, значи ове године делегати неће само слушати, на шта су имали примедби претходне године, него ће то бити дијалог у коме ће они моћи да добију одговоре на питања која имају" каже др Драшковић.

У току је измена закона о дијаспори, које су мањкавости и због чега га мењамо?

"Изменама јачамо репрезентативност делегата, начин на који ће бити бирани и појашњава се улога Скупштине. Делегати ће сада, по изменама и допунама, морати да више буду у комуникацији са срединама из којих долазе и да дају извештаје самој Скупштини."

После састанка председника, премијера и истакнутих Срба у дијаспори било је доста идеја и доста разумевања, међутим, који су конкретни ефекти те сарадње?

"Делегација из Русије, на пример, већ је направила инвестицију у општини Брус, имамо првих 50 радних места која су отворена. На пролеће се надамо да ће их бити још 50 у оквиру те фабрике. Члан делегације из Финске је довео 30-ак привредника из Финске који су заинтересовани за инвестирање."

Представници Срба су тада рекли да им се чини да немају исте услове као и други инвеститори а ми често истичемо да је дијаспора наш потенцијални извор инвестиција. Шта је држава урадила да Србима у дијаспори омогући да тај потенцијал искористе?

"Ми смо имали те разговоре и код премијера и касније код председника Републике и сам председник је то истакао као питање и добили смо обећање да ће се исти услови створити и за дијаспору."

Отворили сте и канцеларију за брзе одговоре. Ко вам се најчешће обраћа и са којим захтевом?

"Обраћају нам се и из дијаспоре и из региона а питања се углавном тичу одговора два министарства, Министарства унутрашњих послова и Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику. Питања се односе се на техничке проблеме око добијања пасоша, држављанства, сређивања осигурања, радних односа и слично.

У иностранство смо изгледа највише извезли памет и интелигенцију образованих људи. Будући да немамо много начина да их вратимо у земљу, постоји ли неки начин да искористимо то што су тамо?

"Постоји, и то морамо да урадимо. Један од основних послова који смо почели да радимо јесте да се они прво евидентирају како бисмо могли да успоставимо контакт са њима. До краја године би требало и да се заврши база наших научника, професора и других угледних људи у дијаспори, привредника посебно. Они су и на факултетима и у компанијама, и када једном будемо имали потпуну евиденцију где се налазе онда ћемо са њима радити на различитим програмима да се укључе у различите послове у Србији" закључила је директорка Канцеларије за дијаспору и Србе у региону.