Предавање у Инсбруку о српском страдању

У Инсбруку је у организацији Српске православне омладине Инсбрук - СПО(Ј)И 13. априла одржано предавање на немачком о страдању српског народа у 20. и 21. веку, јавља за Програм за дијаспору РТС Владимир Влајић, председник те организације.

Предавачи су били Мира Јовановић-Ратковић из Цириха, која је присутнима предочила живот Аустријанке Диани Будисављевић (девојачки Обексер), која је за време Другог светског рата спасила око 12.000 српске деце из усташких логора смрти и Мирел Кисић, члан Управног одбора Организације српских студената у Швајцарској, који је причао о својим хуманитарним активностима на Косову и Метохији и тешкој ситуацији у којој живе Срби јужно од Ибра.

Вече је отворио Владимир Влајић, председник и један од оснивача Омладинске организације СПО(Ј)И. Поред тога је објаснио да је тема предавања изабрана свесно, јер се у Тиролу, Аустрији и уопште у западној Европи не може чути скоро ништа о трагичној историји српског народа али и прича о хероини Диани Будисављевић.

Кратка излагања су одржали члан Градског већа града Инсбрука, Герхард Фриц, као и чланица Градске скупштине града Инсбрука, Софиа Рајсекер, који су рекли да Диана Будисављевић у Инсбруку сигурно неће бити заборављена и да се већ увелико ради на томе да добије споменик у њеном родном граду Инсбруку.

Мира Јовановић-Ратковић је представила живот Диане Будисављевић, рођене 15. јануара 1891. године у Инсбруку у познатој улици Марије Терезије у самом центру Инсбрука, где још увек постоји зграда њене породице са натписом „OBEXER-HAUS" у којој је она рођена. Диана Будисављевић је после основне и средње школе у Инсбруку завршила школовање за медицинцку сестру у болници у Инсбруку.

Упознала је доктора Јулија Будисављевића, православног Србина, за кога се 1917. године удала. 1919. године се селе за Загреб у данашњу Хрватску, где је др Будисављевић радио на Медицинском универзитету. За време Другог светског рата Диана Будисављевић је између 1941. и 1945. године спасила више од 12.000 српске деце из усташких логора смрти у тадашњој Независној држави Хрватској (НДХ).

Тек 2003. године је издат њен дневник на хрватском, у којем је бележила збивања током Другог светског рата, а немачки оригинал се још увек налази код њене унуке Силвије Сабо у Загребу.

Диана Будисављевић се 1972. године заједно са својим мужем враћа у Инсбрук, где је живела смрти 1978. године у згради, на адреси Anichstraße 24. Сахрањена је на западном гробљу у Инсбруку испод свода са бројем 48.

Диана Будисављевић је између 2010. и 2012. године постхумно одликована од Српске православне цркве, председника Србије, као и њеног родног Инсбрука. У том периоду су по њој именоване улице у Загребу, Козарској Дубици и Београду, док је у Бања Луци покренута петиција за именовање једне улице по њој.

Други део предавачке вечери је припао Мирелу Кисићу из Цириха, који је извештавао о својим хуманитарним путовањима на Косову и Метохији и тешком животу Срба јужно од Ибра. Он је 9 пута самоиницијативно био на Космету како би помогао српском народу. Покренуо је и фејсбук страницу под називом „Слика српског народа на Косову и Метохији", да би преко слика поделио утиске са Космета.

Мирел је такође представио невладину организацију „Мајка девет Југовића" која је основана 2000. године на Космету са циљем да са отварањем народних кухиња помогне преосталим Србима, мада има и неколико албанских породица које долазе по оброк.