Држава да помогне запошљавање у иностранству

После дуже безуспешне потраге за сталним и солидно плаћеним послом Срђан Симеуновић решио је да срећу окуша изван Србије. Сигурну луку нашао је на прекоокенаском крузеру где ради оно за шта се школовао.

„На прекоокеански брод сам отишао зато што у Србији посао кувара није довољно плаћен и није довољно цењен. На прекокеанском броду зарада је далеко већа, мада се много више и ради" каже Срђан Симеуновић.

У Националној служби за запошљавање кажу да би могли да иницирају више контаката са сродним агенцијама богатих земаља ако би постојали договори на државном нивоу.

„Да би све то добило неки законски основ треба да се ангажује и држава. Потребно је да се потпишу међудржавни споразуми а да би се потписали међудржавни споразуми потребна је иницијатива надлежних министарстава. Потом платформу усваја Скупштина па се то шаље надлежном министарству у другој земљи" објашњава процедуру Бошко Латковић из Националне службе за запошљавање.

Србија има само два билатерална уговора о узајамном запошљавању у иностранству - са Белорусијом и Босном и Херцеговином. У процесу је договор са Русијом а планира се и са Уједињеним Арапским Емиратима.

„С једне стране ће увек неко питати зашто извозимо квалитетну радну снагу у друге земље, а не запошљавамо је у Републици Србији, али ја бих рекао да то треба доживљавати као привремено стање" каже Зоран Мартиновић из Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику.

"Када се створе услови за већи обим запошљавања у Републици Србији свакако да ће сва лица која су привремено запослена у иностранству моћи да бирају да ли ће се вратити у своју земљу или ће остати тамо где јесу" додаје Мартиновић.

Према најновијим подацима у Србији је незапослено чак 761 хиљада радно способних грађана односно 22,4 одсто. По стопи незапослености у Европи су иза нас Шпанци, Грци и Македонци.