Одбор о Закону и Скупштини

У Народној скупштини Србије одржана је седница Одбора за дијаспору и Србе и региону, тема је била Скупштина дијаспоре и Срба у региону, а на седници су као гости присуствовали Славомир Гвозденовић, српски посланик у Парламенту Румуније и председник у оставци Скупштине дијаспоре и Срба у региону, Огњан Крстић, председник Савеза Срба Румунуније и др Славка Драшковић, директорка Канцеларије са сарадњу с дијаспором и Србима у региoну.

Александар Чотрић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону је уводну реч дао директорки Kанцеларије која је представила ток процедуре за измене и допуне постојећег Закона о дијаспори и Србима у региону.

„Измене су потребне и хитне, јер је Министарство за дијаспору укинуто а одредбе постојећег Закона о дијаспори не одговарају фактичком стању", истакла је др Драшковић и додала да ће то бити и прилика да се предложе и друге измене и допуне закона, пре свега ради активнијег учешћа дијаспоре у друштвеном и политичкoм животу матице.

У Канцеларији је иницирано формирање међуресорне радне групе, коју ће чинити представници надлежних министарства у Влади Србије, и Народне Скупштине, a која ће припремити Предлог Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о дијаспори и Србима у региону.

Др Драшковић је у име Канцеларарије позвала све заинтересоване на јавну расправу која ће бити организована на тему измена и допуна Закона о дијаспори и Србима у региону.

„Позив ће бити јаван и налазиће се на интернет презентацији Канцеларије за дијаспору и Србе у региону (dijaspora.gov.rs), а биће раширен путем друштвених мрежа и упућен на све адресе појединаца, организација и удружења из дијаспоре које постоје у евиденцији Канцеларије", рекла је Драшковић.

Канцеларија намерава да организује јавно слушање на тему измена и допуна Закона о дијаспори и Србима у региону, а датум ће бити правовремено објављен, рекла је др Драшковић.

Александар Чотрић је напоменуо да је Закон о дијаспори који је Србија усвојила био пионирски подухват у овој области и да много тога није могло да се предвиди када је реч о имплементацији Закона о дијаспори, а посебно део који се односи на Скупштину дијаспоре.

Др Славољуб Гвозденовић је на захтев Одбора поднео формални извештај о Скупштини дијаспоре и Срба у региону.

„Много је тога сметало у доношењу одлука у Скупштини дијаспоре", рекао је пред присутнима др Гвозденовић, додавши да досадашња искуства говоре о томе „како се то може другачије".

Др Гвозденовић је истакао да је највећи домет Скупштине дијаспоре чињеница да „сада имамо институцинално повезивање са матицом, што до сада није постојало".

Др Гвозденовић је пред Одбором предложио сусрет српких посланика из региона у Темишвару у наредној години, као и Годишњи сабор Срба из региона и Привредни сабор Срба из региона у Београду.

Истичући проблеме региона у први план, др Гвозденовић је још једном апеловао да проблем недовољног броја граничних прелаза са Румунијом.

На питање Александре Ђуровић, члана Одбора и посланика СНС-а о току активности Скупштине између два заседања, др Гвозденовић је рекао да је својевремено предложио да Министарство за дијаспору „сакупља проблеме од делегата, и прослеђује их ресорним министарствима у Влади, али су одговори изостали.

Александар Чотрић је рекао да треба упознати модел организовања Срба у Румунији, јер они једини имају кровну организацију која функционише као јединствена.

Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији је представљајући пред Одбором ову организацију најавио формирање регоналних културних центара Срба у којима би се учио српки језик по угледу на културни центар Срба у Темишвару.

Регионални културни центри Срба би пратили регионализацију која следи у Румунији са најављеном променом Устава у тој земљи, рекао је Крстић.