Између асимилације и сегрегације

У Берлину је одржано стручно саветовање под називом „Српска дијаспора у Немачкој - између асимилације и сегрегације". Саветовање је организовао Централни савет Срба у Немачкој, а у његовом раду учествовало је тридесетак активиста српских удружења и интелектуалаца из свих делова Немачке, а међу њима и чланови скупштинског одбора за дијаспору.

Саветовање под називом „Српска дијаспора у Немачкој - између асимилације и сегрегације", које одржано је 16. децембра 2012.године, у Берлину. Саветовање је организовао Централни савет Срба у Немачкој, а у његовом раду учествовало је тридесетак активиста српских удружења и интелектуалаца из свих делова Немачке. Међу присутнима су били и председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић и члан Одбора Александра Ђуровић, саопштено из Народне скупштине Републике Србије.

 

Председник Одбора Александар Чотрић указао је да Србија има једну од најбројнијих дијаспора у односу на број грађана у матици, наводећи податак да је четири милиона у расејању, док је у самој Србији Срба мање од шест милиона. Он сматра да је потребна јединствена и снажна кровна организација Срба у Немачкој, која ће да превазиђе међусобне поделе и обезбеди јединственији наступ 800.000 наших сународника, колико их живи у највећој земљи Европске уније.

На саветовању су, поред представника Одбора за дијаспору и Србе у региону говорили и проф. др Стојанка Алексић, оснивач и почасни председник Централног савета Срба у Немачкој, др Иво Висковић, амбасадор Србије у Берлину, Александар Влајковић, заменик директорке Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Милан Чобанов, потпредседник ЦССН-а.

У наставку посете Берлину, делегација Одбора за дијаспору и Србе у региону посетила је 17. децембра 2012.године седиште немачке канцеларке, где су их примили др Ралф Гебел, државни секретар Министарства за интеграцију, избеглице и миграције и начелница департмана у Министарству Хонеј Дајхими.

Државни секретар Гебел је истакао да је „немачкој држави важна успешна интеграција свих досељеника и да не постоји бољи или лошији однос Немачке према једнима или другима".
Чланови делегације Одбора за дијаспору и Србе у региону оценили су да „држављани Србије уживају коректан и недискриминаторски однос код немачких власти, у односу на остале странце у Савезној Републици Немачкој".

„Наши држављани су добро интегрисани у немачко друштво, што ми као матична држава поздрављамо и подржавамо и зато је наша намера да помогнемо њихову још бољу интеграцију, али уз услов да се очува њихов идентитет и спречи асимилација", навели су народни посланици Александар Чотрић и Александра Ђуровић.

Они су предложили саговорницима да немачка држава помогне отварање двојезичних и допунских школа на српском језику и распитали се о могућности да Срби у Немачкој добију законски статус националне мањине, какав су последњих година стекли у неким земљама Европске уније.

Посебно интересовање народни посланици исказали су за проблем азиланата из Србије који долазе у Немачку провучени социјалним примањима. Они су у контексту „лажних азиланата" позвали министарку за интеграцију, избеглице и миграције Марију Бемер да посети Србију и увери се да у нашој земљи нема дискриминације ни по једном основу.

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи