Српска архитектура у Скопљу

Поводом међународног дана архитектуре у склопу манифестације Скопско лето у Музеју савремене уметности у Скопљу отворене су изложбе „Портрети српских архитеката" и „Уклети неимар" чувеног српског и југословенског архитекте Богдана Богдановића.

Изложба „Портрети српских архитеката" представља ретропсективу чланова Архитектонске секције УЛУПУДС-а од 1953. до 2012. године. Заступљене су разнолике креативне дисциплине у сфери обликовања спољашњег и унутрашњег простора, дизајна, примењене уметности, публицистике и других видова ликовне и примењене уметности.

Ова изложба је први пут постављена у Београду 2010. године и изазвала је велико интересовање стручне и шире јавности за свој целокупни друштвени учинак.

Скопска публика је у прилици да се у наредних месец дана упозна са једном дугом традицијом у области обликовања простора од 1953. до данас.

Изложбу прати монографија на преко 320 страна на CD, а покровитељи су Министарство културе Републике Србије, Министарство иностраних послова Србије, Министарство културе Републике Македоније.

Изложба „Уклети неимар" на веран начин осликава уметност вансеријског ствараоца архитекте Богдана Богдановића. Конципрао ју је кустос Иван Ристић, а посебном је чини чињеница да је у њеном настајању учествовао и сам Богдановић. Приказује његов опус у пет посебних целина кроз богат фотографски материјал, оригиналне цртеже, планове, књиге и визуелне записе. Посетиоци имају увид у контекст његовог времена, у реконструкцију процеса настанка појединих пројеката, ближе упознајући његов педагошки и теоријски рад.

Богдан Богдановић је рођен у Београду, где је и дипломирао архитектуру. У периоду од 1964. до 1968. је био председник Савеза архитеката Југославије, а од 1970. до 1972. декан Архитектонског факултета у Београду. Почетком деведесетих година због ангажмана против режима Слободана Милошевића морао је да напусти свој атеље и алтернативну школу коју је основао у Малом Поповићу надомак Београда и пресели се у Беч. Два пута је награђиван Октобарском наградом града Београда, први пут за Спомен гробље жртвама фашизма у Сремској Митровици и други пут за Споменик у Јасеновцу. Златни орден града Беча за посебне заслуге додељен му је 2003. где је и преминуо 2010. године.