Србија на Сајму књига у Солуну

Предраг Марковић, министар културе, информисања и информационог друштва у присуству градоначелника Солуна и високих званица отворио је IX Сајам књига у Солуну на коме је Србија почасни гост.

Отварајући Сајам књига министар културе истакао је важност очувања и размене највиших културних вредности у временима кризе, потврду пријатељства Србије и Грчке и примерима из дела Иве Андрића позвао грчке читаоце на нова читања наших писаца.

Делегацију Србије на Сајму књига чини 16 писаца, преводилаца, књижевних критичара и теоретичара међу којима су Душан Ковачевић, Вида Огњеновић, Драган Великић, Владислав Бајац, Светислав Басара, а грчкој публици ће први пут бити представљени песникиња Тања Крагујевић, песникиња и прозни писац Јелена Ленголд, песник Зоран Пешић Сигма, прозни писац Горан Петровић, позоришни писац Биљана Србљановић, прозни писац Боривоје Адашевић.

На штанду Србије биће представљени и великани српке књижевности Иво Андрић, Милош Црњански, Иван Гађански, Данило Киш, Раша Ливада и Милорад Павић, као и класици српске поезије (из Антологије балканске поезије ХЕМУС (2006): Јован Стерија Поповић, Петар Петровић Његош, Лаза Костић, Војислав Илић, Јован Дучић, Владислав Петковић Дис, Милош Црњански, Растко Петровић, Васко Попа, Иван В. Лалић и Стеван Раичковић, али и народна епска и лирска поезија и Перформанс глумице Агни Струмбули која ће у Византијском Музеју причaти српске народне бајке.

Представљање Србије прати изложба Музеја града Београда „Иво Андрић писац и/или диломата", као и радионице српске књижевности у оквиру Дечјег кутка, а биће представљен и превод на грчки књиге „Филосовске урвине преподобног Јустина Поповића", издање Задужбине Светог манастира Хиландар.

Пре отварања Сајма Предраг Марковић, министар културе, информисања и информационог друштва боравио је у манастиру Хиландар где се упознао са радовима на обнови манастира извршеним у периоду од његове претходне посете у септембру прошле године до данас, као и са радовима који предстоје.

Министарство је за наставак радова на западном крилу Великог конака и радове на источном крилу Великог конака према Конаку из 1814. и улазу у овој години издвојило 50 милиона динара, док ће додатних 25 милиона динара бити издвојено за наставак радова на источном крилу Великог конака, завршетак радова на иконостасу из 1635. године и иконама из манастирске ризнице, као и наставак радова на зидном сликарству у цркви Св. Тројице на Спасовим водама и радовима на целивајућим иконама главне цркве манастира Хиландар, дезинсекцију икона и простора у ризници.

Обнова Великог конака подразумева потпуну реконструкцију пожаром уништених делова, уз конструктивно ојачање и обнову сачуваних елемената, тако да објекат по облику одговара ономе како је изгледао пре пожара, али и да функционалном ревитализацијом простора одговара духу актуелних и трајних потреба Светог манастира.