Сретењска прекретница

Значај Сретења у Срба резултат је вишеструке симболике овог празника проистекле из црквеног предања. Верски празник Сретење обележава сусрет учењака старца Симеона са оваплоћеним месијом у дечјем облику којег у Јерусалимски храм доводи Богородица.

Симболично, Сретење је место додира супротности - прекретница и та чињеница је уписала овај датум у народно предање и историју.

Према народном предању на Сретење се сусрећу и разговарају зима и пролеће - тада сретењски медвед излази из склоништа да осмотри и одлучи да ли ће наставити зимски сан. Народ верује да се зима на овај дан обрће у лето, отуда и назив обретење, које означава почетак топлијег времена када се настављају стари и започињу нови ратови.

Тако је Први српски устанак подигнут у Орашцу управо 15. фебруара 1804., означивши почетак новог периода српске историје - борбу за ослобођење од Турака.

Три деценије касније, 1835. у време владавине Милоша Обреновића у Крагујевцу је одржана народна скупштина на којој је 15. фебруара усвојен Сретењски устав.

Сретењски устав представља почетак савремене српске државности, националне еманципације, као и наговештај краја феудалног поретка и аутократске владавине. Димитрије Давидовић, писац Устава је по угледу на француски, дефинисао Србију као независну државу подељену на округе, срезове и општине. Основано је пет министарстава - правде, унутрашњих дела, финансија, војних и спољних дела. Регулисан је положај кнеза, државног Совјета и Скупштине.

Чињеница да је кнез Милош само месец дана касније опозвао Сретењски устав, није спречила историјске токове који ће од Србије једног дана начинити модерну државу.

Скупштина Србије 10. јула 2001. године одлучила да Сретење
буде Дан државности.

Иначе, Сретење се као Дан Војске Србије обележавало од 2007. до 2011.
године. Од ове године Дан војске обележаваће се 23. априла.