Како не заборавити ко смо?

Редакција Српских недељних новина и њихов издавач, Самоуправа Срба у Мађарској, били су на Савиндан домаћини ауторима чије је радове стручни жири оценио као најуспелије на управо завршеном конкурсу „Милован Видаковић", за најбољу необјављену кратку причу на српском језику. Церемонија уручења признања за троје првопласираних (Јелена Кујунџић, Снежана Писарић-Милић и Боривој Рус), уприличена је на Светосавској академији 28. јануара ове године, у свечаној дворани Хотела „Хунгарија" у Будимпешти.

"Недавно се навршило двадесет година откако су Срби у Мађарској одлучили да поново, после више деценија, покрену самостално српско новинско издаваштво. Та годишњица поклопила се са још једном: прошло је 170 година од смрти писца Милована Видаковића који се сматра зачетником романа као жанра у српској књижевности и који је већи део свога живота провео у Пешти, где је и умро. Установљавајући награду са именом овог књижевника, желели смо уједно и да подстакнемо све литерарно надарене ауторе који стварају на српском језику, а посебно оне у српској заједници у Мађарској, да се чешће оглашавају писаном речју. Та реч је међу најважнијим оруђима којима негујемо и чувамо наш идентитет и једини је неуништив траг који за собом остављамо, као доказ да смо постојали", рекао је Драган Јаковљевић, главни и одговорни уредник листа.

На свечаности је истакнуто да је на конкурс стигло више од сто прича са скоро свих континената. Ипак, три приче су се по свом квалитету убедљиво издвојиле од осталих, па је жири у саставу - проф. др Драган Никодијевић, Драгомир Дујмов и Драган Јаковљевић, одлуке донео једногласно.

Др Драган Никодијевић, познати српски културолог и професор универзитета је, у својству председника жирија, најпре указао на значај који СНН као медиј и новоустановљена награда имају на српској медијској и књижевној сцени.

"Српске недељне новине представљају светлу тачку у српском медијском простору. Те новине, са традицијом дугом готово два века имају велики значај у очувању културног и националног идентитета српског народа на овим просторима. Оне су имале и имају велики значај да ову малу, духовно снажну српску заједницу увек информишу на прави начин, да је држе на окупу, да јој дају упутства, да је оријентишу ставовима везаним за свакодневни живот, за будућу оријентацију итд. Српске недељне новине очигледно и данас знају шта су важни елементи за живот српског народа изван матице: не заборавити ко смо, не заборавити нашу традицију. Овај гест оснивања награде „Милован Видаковић", значи додавање још једног камичка у мозаик културе сећања која се овде непрестано гради, под покровитељством Самоуправе Срба у Мађарској и других институција", рекао је Никодијевић.

"Ми ћемо се једнога дана поносити овим гестом који су начиниле Српске недељне новине, оснивајући награду „Милован Видаковић". Веома је добар избор да се распише конкурс за кратку причу, јер је то једна надолазећа форма у књижевности, нимало лака, која претходи романескном стваралаштву. Она је форма у којој је тешко успоставити и очувати наративност. Ми смо имали добар одзив аутора, с тим што треба имати у виду да је ово тек први конкурс. Теме су биле оне које неизбежно упућују на реалност нашег савременог живота. Ауторка која је освојила прву награду за своју причу „Смрзнуто пуце", Јелена Кујунџић из Мајура код Шапца, управо нас подсећа на ту реалност. Она је успела да са персоналног трагичног нивоа, тој причи да универзалну димензију и упути снажну поруку која се тиче свих нас", нагласио је председник жирија.

Уручујући награде добитницима, професор Никодијевић се осврнуо и на приче „У име свих (паса) луталица" и „Мали на салашу II - Чича", рекавши да су њихови аутори, Снежана Писарић-Милић и Боривој Рус на уверљив начин, уметничким језиком, пренели читаоцу делиће сопствених виђења наше стварности, односно својих сећања, упућујући му кроз њих универзалне поруке.

Победници конкурса Јелени Кујунџић је, осим дипломе са ликом Милована Видаковића, припао и златник Светог Саве, док су Снежани Писарић-Милић и Боривоју Русу уручене свечане дипломе за освојено друго, односно треће место.