Бечке светосавске свечаности

Срби у Бечу обележили су Савиндан Светосавском академијом у позоришту Акцент театер у главном граду Аустрије, a у организацији Аустријско-српског друштва, у Бечу је петнаести пут одржан "Светосавски бал".

Светосавска академија, којој је, између осталих, присуствовао Небојша Радмановић, члан Председништва Босне и Херцеговине, отпочела је светосавском химном у извођењу хора храма Светог Саве у Бечу.

Светосавску беседу, као и чин благосиљања славског колача обавио је, у име епископа бачког, администратора аустријске, швајцарске епархије Иринеја, владика јегарски Порфирије.

Епископ Порфирије је у беседи рекао да је Свети Сава незамислив и несхватив без слике богочовека Христа.

"Свети Сава је прозор кроз који је ушла светлост у таму српског народа. Свети Сава је наш савременик и тачка ослонца, идентитет", поручио је епископ јегарски.

У богатом програму изведене су рецитације, драмски прикази о животу и делу Светог Саве. Драмско удружење младих "Друм" из Београда је игроказом "Живот Светог Саве" сценским приказом дочарало најважније моменте из живота нашег првог архиепископа.

Драгана Вукић је за ову прилику изрецитовала "Причу о Светом Сави" Матије Бећковића, а студио глуме "Маска" из Београда извео је "Симбол вере српске омладине".

У организацији Аустријско-српског друштва, у Бечу је 15. пут одржан "Светосавски бал" који је отворио је дечји хор "Свети Сава" из Лознице изводећи Светосавску химну и "Оду радости".

Традиција овог бала датира из 19. века, а оживео је Српски центар пре петнаест година, на чијем челу је био Милорад Матеовић.

"Светосавски бал" у Бечу је увек место на коме се подсећа на знамените Србе, који су живели и стварали у аустријској престоници, попут Вука Караџића и његове ћерке Мине, Бранка Радичевића и многих других.

У богатом балском програму наступила је и бечка школа плеса "Имерфол".

На балу је изведен "Српски квадрил" Јохана Штрауса млађег, композиција која је неизоставни део сваког "Светосавског бала", која и најбоље сведочи и о балској традицији Срба у Бечу, под утицајем аустријске културе.

Композиција је настала као заслуга Милоша Обреновића који је, пожелевши да окупи једном годишње Србе у Бечу, дао налог Јохану Штраусу млађем да за ту прилику напише ово дело, које је први пут изведено 1846. године на првом "Словенском балу" у Бечу.

Српско културно друштво "Карађорђе" из Беча потрудило се да извођењем "Краљевог кола" подсети и на градска окупљања на двору ондашњег Београда, али и на традиционалне српске фолклорне игре из Шумадије.

Ансамбл "Даница" из Салцбурга се побринио за музички део програма, који је обиловао изненађењима.

Поред наступа "Гаравог сокака", познатог новосадског бенда, као изненађење вечери појавила се и Марија Шерифовић, победница Евросонга која је за ову прилику извела "Молитву".

На балу су били и Небојша Радмановић, члан Председништва Босне и Херцеговине, као и гости из више европских земаља.

Марко Стијаковић, председник Аустријско-српског друштва је пожелео добродошлицу гостима, подсетивши да је ово први пут да Друштво на чијем је челу организује ово велико традиционално окупљање.