Од народне ношње до ретког накита - благо из збирке Жељка Утвара

Жељко Утвар приватни је колекционар из Београда. На изложби у Завичајном музеју представио је 310 предмета из своје етнографске збирке.

“Најстарији предмети су са краја 18. века. Од ношње имам са почетка 19. века, врхунски комплет херцеговачке устаничке ношње, 25 комплета свечаних женских и мушких ношњи сам приказао, неких 15 комада свечане керамике, десетак комада опанака, уз то да кажем имам око 300 пари опанака у збирци и 1860 комада керамике. Имам ту једну гривну са краја 18. века, негде 1780. је рађена, која је јако интересантна. Имам кубуре из 1800, 1810, имам ту доламу из 1800.”, каже Утвар.

Утвар се колекционарством бави од 2003. године. До сада је прикупио 7300 предмета и формирао најобимнију приватну етнографску збирку у Србији, у којој су и вредни и ретки примерци.

“Тепелук је јако реда комат, поготово та свечана женска капица украшена морским бисерима. Он је интересантан зато што на територији Европе не постоје културе које су имале употребу тепелука у грађанском стилу за украшавање жена, сем нас Срба. Има доста озбиљних раритета. Један од мени најдражих тренутно, што се тиче накита је овај свечани појас акичар. Ја сам, Богу хвала, успео да га купим и то ни мање ни више него у Берлину”, каже Жељко Утвар.

Иако је по струци дипломирани архитекта, Жељко Утвар наглашава да из много разлога колекционарство доживљава као свој животни позив. Очување старијих предмета за њега је много више од прикупљања. То је начин да сачува сећање на прошлост и генерације које су обликовале нашу историју.

“То је искрено нешто што ми је стварно Бог наменио и ја схватам то као мој озбиљан крст и сваки пут када погледам комплет један свечани, стар 200 и више година, ја могу са апсолутним правом да видим и ту особу и да замислим шта је све прошао”, каже колекционар.

До сада је излагао у Србији и у иностранству, а у плану су и нове изложбе којима ће своју колекцију представити широј публици.