Животна партија Драгомира Вученовића - инжењер, хуманитарац и шаховски мајстор

Од Београда до Цириха, од електротехнике и информатике до шаховских турнира широм света, живот Драгомира Вученовића исписан је знањем, радом и посвећеношћу. Као млади инжењер шездесетих година одлази у Швајцарску, где гради успешну каријеру, али никада не прекида везу са отаџбином. Оснивач је Српске црквене општине Света Тројица у Цириху, организатор бројних хуманитарних акција и човек који је и у деветој деценији живота остао активан на шаховској сцени.

“Ја бих се одужио Србији која је прихватила мене и моју породицу. увек се то поштовало. То што сам се одлучио да пођем за Швајцарску, ја сам био на путу да идем за Америку и желео сам да радим један докторат из математике. То се није остварило јер моја супруга и ја се нисмо договорили да кренемо за Америку, ми смо нашли пуно разумевања у Швајцарској и тако смо се одлучили да останемо. Нисмо погрешили“, каже Драгомир Вученовић.

Веза са Србијом никада није прекинута. Кроз цркву, културне манифестације и хуманитарни рад чували су језик, традицију и осећај припадности свом народу.

„У оквиру цркве смо имали ту велику хуманитарну акцију где је учествовало око 250 људи. То је био моменат када су наши људи из крајине кренули као Србији. Сви смо се скупили и примали смо одећу, обућу, лекове. хигијенске артикле, сву храну, људи су доносили огромне количине одела, јакни, зимске одеће итд. А наши млади лекари су се укључили у скупљање лекова и медицинског материјала, тако да је то све било сортирано, паковано, адресирано и послато за Србију са 11 шлепера. Mало касније када је почело бомбардовање Србије мој муж је ишао на телевизију у Швајцарску и молио швајцарски народ да учествује у кампањи да се прекине то бомбардовање“, каже Гордана Вученовић.

Поред професионалних успеха и хуманитарног рада, Драгомиров живот обележила је и велика љубав према шаху. Од омладинског првака Србије до титуле ФИДЕ мајстора , остао је веран принципима које је научио за шаховском таблом.

„Шах је мене много научио, имам кључ за шах – СМИТ. С стоји за стратегију, М за мотивацију, И за интуицију и тек на крају Т тактика. И то је основа успеха у шаху“, каже Драгомир.

Шах му је донео бројна познанства са великанима ове игре, путовања и признања. Али највећим успехом не сматра медаље и титуле, већ то што је остао веран својим животним приоритетима – породици, професији и људима.

„И на питање шаховског института у Србији, то је била тада Шаховски савез Србије питао ме је да ли желим да останем професионално да играм. Ја сам рекао не. За мене то није циљ, за мене је циљ да се посветим свом позиву и својој фамилију и знам да онај ко се бави само шахом тај неће лако обезбедити живот себи и својој фамилији.“

Време је преточио и у књиге – од „песмарице“, настале из жеље да сачува српску традицију за будуће генерације, преко књиге о шаху, до збирке личних прича које бележе најважније тренутке његовог живота.

„То је мој дуг за све оно што сам добио – да поделим и са другима.“

Драгомир Вученовић данас има 85 година, али и даље игра шах, пише књиге и радо дели животно искуство са млађима. Његова формула испуњеног живота је једноставна – креативност, хуманост и породица, вредности које су га водиле целим животним путем.