Музика, пријатељство и снови - Сташа и Нина заједно на сцени

Наша екипа имала је у старом здању прилику да се сретне са овим девојкама и ужива у проби коју су Сташа и Нина одржале пре доласка публике. Неизбежно питање уметницама било је да ли су узбуђене због предстојећег наступа пред публиком коју ће, између осталих, чинити њихови професори са академије, колеге, родбина и пријатељи.

“Мислим да смо и Сташа и ја заиста јако срећне и узбуђене и једва чекамо да крочимо на сцену пред нашу публику. Поготово зато што свирамо заједно, ми смо приватно јако добре пријатељице, тако да је заиста велика част имати ту могућност да наступате заједно са блиским пријатељем”, каже Нина Петровић, пијанисткиња.

“Веома сам узбуђена и верујем да је колегиница Нина узбуђена и јако смо срећне што можемо да наступимо пред нашим публиком, међу којима су и наше породице и пријатељи и професори“, каже Сташа.

Током дружења са Нином и Сташом питали смо их и шта их је определило да се баве музиком и да се касније усавршавају у иностранству.

“Тренутно сам студент завршне године докторских студија на Факултету музичке уметности, на модулу за клавиру у класи редовне професорке Марије Ђукић. Такође сам и запослена у оквиру клавирске катедре у статусу истраживача и поред тога се додатно усавршавам на Академији за музику и сценску уметност у Грацу у Аустрији. Ја сам заиста од малена имала ту неку жељу да се усавршавам у иностранству и да просто некако видим како је то живети окружен другом културом и другим језиком за почетак. Тако да одувек сам имала неке амбиције. Грац се десио у потпуности спонтано и непланирано, заправо сам добила предлог од колеге и отишла сам на консултације код професора тамо”, каже Нина.

“Ја сам почела да свирам виолину са 7 година, иначе долазим из музичке породице, мајка ми је професор на факултету на ком ја студирам, а тата ми ради у Филхармонији Београдској и свира чело и поред њих сви у породици су музичари”, каже Сташа.

Сташа нам објашњава како је дошло до тога да се определи баш за усавршавање у Грацу.

“Пре свега ме је инспирисала наша чувена професорка Весна Станковић, због које сам и отишла да студирам и да се усавршавам код ње. А поред тога имам и брата од ујака који студира тамо и старијег и млађег и много пријатеља имам и на њихову препоруку сам одлучила да одем у Грац, од којих је цела година која сам била тамо била јако посебна и остала му је у једном дивном сећању”, каже Сташа.

У разговору смо се дотакли и будућих планова.

“Могућности су бројне и заиста постоје многе опције које су ми отворене. Некако и даље немам јасну слику о томе али просто трудим се да се не оптерећем превише тиме, некако знам да шта год да изаберем на крају биће оно што је у том тренутку најбоље за мене”, каже Нина.

“Моје неке амбиције су да останемо овде. Ја сам као колегиница Нина запослена на факултету на статусу младог истраживача и од малена сам некако замишљала да радим на факултету али исто као што је колегиница рекла где ме пут одведе верујем да ће то да буде најбоља одлука за мене али видећемо”, каже Сташа.

Како смо разговор приводили крају, публика је већ попунила простор до последњег места. Наше уметнице, о којима ћемо сигурно још чути, започеле су затим свој наступ.