Рачак - неистина која је била окидач за бомбардовање СРЈ

У косовско-метохијском селу Рачак, где се десио оружани сукоб између српске полиције и албанских терориста током полицијске акције 15. јануара 1999. незабилазну важну улогу је имала тада госпођа Даница Маринковић, истражни судија Окружног суда у Приштини.

"Добила сам вољу да пошто пото уђем у село, не размишљајући о својој безбедности, о безбедности својих сарадника. Само ми је био циљ да испуним своју дужност, да као истражни судија уђем у село, извршим увиђај на лицу места, што сам и урадила и прикупила доказе, од оружја, од униформа, обишли смо цело село, у селу није било живе душе, ни један сељанин, ниједан човек сем терористи који су пуцали на нас.

И ми смо доказали да је у селу Рачак био штаб припадника терористичке организације УЧК и да су погинули они, а не недужни сељани, како је то лажно представио Вокер. Парафинске рукавице су вештачене од стране судског вештака балистичара и утврђено је присуство нитрата који указују да су сви они били у контакту и у додиру са оружјем, што је још један доказ да су то били припадници терориста, да су пуцали. Смрт код свих њих наступила је од последица повреда нанетих ватреним оружјем и код ниједног није пуцано из близине, нити је било било каквих трагова да је извршен масакар.

Како се то рефлектовало на суђењу?

Рачак је отпао из оптужнице. Тако да ниједан Србин није ни оптужен, ни осуђен у Хагу, што је једна велика победа наше државе на челу са мном као истражног судије. Ја 25, 26 година ово што сам рекла данас, увек причам. Ја не могу друго да кажем него истину и оно што сам видела на лицу места. И за сада ме нико није демантовао", каже судија Маринковић.

Верзија коју је сценирала и наметнула косовска верификационог мисија ОЕБС-а, на челу са Вилијемом Вокером, је послужио као Casus belli, довољан разлог за НАТО бомбардовање Југославије, наравно, без дозволе Савета безбедности Уједињених нација.